[Бенито]

И треће:
Постоји ли веза између злочина совјетске Црвене армије над официрима Пољске војске и Верице Вере Пешић, хероине неокомуниста у Србији?

Та веза има име - др Емануел Шефер, правник и један од најспособнијих полицајаца нацистичке Немачке. Шефер је био на челу Ајназац II групе при штабу 10. армије Вермахта којом је командовао генерал Рајхенау, када је, 1939. године, нацистичка војска окупирала Пољску. Задатак тих безбедоносних служби при Вермахту била је да обезбеде "позадину" освојене територије, односно да елиминишу скривене остатке Пољске војске и започну решење јеврејског питања у Пољској. На том послу, др Шефер је показао завидну ефикасност, поготово на територији Катовица и шире околине, кад је и започео са интернацијом Јевреја и пољских заробљеника у немачке концетрационе и радне логоре. Тада је, преко широке мреже својих сарадника, и сазнао за случај Катинске шуме, где су припадници НКВД ликвидирали око 7500 хиљада пољских официра и сахранили их у масовну гробницу. О томе је и обавестио више органе СС и Гестапоа. Због "виших" политичких интереса да се не квари "пријатељство" са СССР-ом, бива повучен из Пољске и пребачен је у Келн. Доцније, кад је Немачка напала СССР, Гестапо је искористио његова сазнања и кренуо у претрагу Катинске шуме и открио масовну гробницу пољских официра, отворио је и истражио, па је о томе и направљен документарни филм који је приказиван широм европских биоскопа како би се показало злочиначко лице комунистичког СССР-А.
По личном налогу Рајхарда Хајнриха, који га је изузетно ценио, др Шефер је постављен на место шефа SD и Гестапоа BDS, односно апсолутног шефа безбедности у окупираној Србији, почетком 1942. године. Сам долазак Шефера у Србију показује колико је немачки нацистички врх у Берлину обратио пажњу на војску ђенерала Драже Михаиловића. Посебно важан део те приче био је југ окупиране Краљевине Југославије, односно Вардарско - моравска долина, на којој је, по Дражином налогу, Штаб 110 оформио мајор Радослав Ђурић. 
Одмах по доласку у Београд, др Шефер је, као командант SIPO и SD, на територији окупиране Србије, али и ван ње, затражио од Рејксајзена да му да што више особа, пре свега Срба, који ће му помоћи у шпијунском и обавештајном раду уопште, а посебно на југу Србије. Једна од особа које је Рејксајзен препоручио као немачког агента била је и Вера Пешић. Тако је Вера Пешић постала део активности Гестапоа на територији јужне Србије, а што је, пре тога, била и на територији Београда.

Ова три питања поставио сам као илустрацију недовољно добрих одговора господе Зечевића и Самарџића у емисији код новинарке Милетовић када су уопштено одговарали на њено питање зашто је ТВ серија "Вера" штетна по нашу културу. На жалост, иако је поменута у овој емисији, књига "Национална фреквенција" ни изблиза није цитирана, а само ових пар примера који су обрађени у овој књизи, показују колико је мрачна историјска улога била Вере Пешић, и како је њена биографија била опрана у ТВ серији "Вера".