[Бенито]

Јачање војске

Пек, приоритети у спољној политици. Не у унутрашњој. Иначе, Миловановић у овом делу сва важна питања унутрашње политике назива ефемерним у односу на приоритете спољне политике. 
Посебно је важно нагласити и то, а чему је само дело сведок, колико Миловановић ставља силу и ратове у други план за решавање циљева националне политике, а апсолутни приоритет даје дипломатији односно спољној политици Краљевине Србије. То је једним делом због његове природе, која је била противна било каквој сили и ратовима, другим делом што је правилно уочавао да решења циљева спољне политике не смеју довести до нових, могуће још већих проблема у будућности, али и због реалне снаге Краљевине Србије која није била кадра да сама реши своје националне циљеве у блиској будућности.
Посебно по овом последњем закључку, јасно је које је онда приоритете у спољној политици могао да уочи Миловановић за решавање националних циљева Краљевине Србије и Срба уопште.