22-07-2025, 10:02 PM
После првих вишестраначких избора, 09. децембра 1990. године, и скромног резултата Демократске странке, када су освојили свега 7 посланичких места у првој вишестраначкој скупштини после пола века, група незадовољника је дефинитивно решила да раскрсти са Демократском странком, сматрајући њено руководство за прекомунистичко.
Коловође су били професори Коста Чавошки и Никола Милошевић. Њих двојица, уз оне које сам навео у питању, већ и јануару 1991. године, званично објављују да су напустили ДС и да оснивају нову странку. Међутим, дуго по том питању нису ништа радили.
Појавио се недостатак средстава, приватни проблеми и, а и догађаји на тлу бивше СФРЈ су почели да их престижу. Они су учествовали на свим опозиционим активностима, пре свега у коалицији са СПО, те 1991. године. Али, никако нису успевали да оснују странку.
Своје активности практично су финансирали од онога што су зарађивали писањем за неке часописе и листове.
Једна од новина за које су писали професори Милошевић и Чавошки били су и "Погледи" из Крагујевца. "Погледи" су плаћали ауторске текстове, па су неки од угледних интелектуалаца писали ауторске текстове и по два пута месечно. Међу њима су били и професори Чавошки и Милошевић. Плате су почеле да падају са почетком рата у бившој СФРЈ, и са почетком инфлације на тлу Србије. Професорске плате су биле све мање, а почеле су и да касне. Ускоро су хонорари за текстове постали и главни извор прихода, поготово што су исплаћивани у готовини, и то у чврстој валути.
Једном приликом, уредник листа "Погледи" Милослав Самарџић долазио је у Београд. Између осталог заказао је сусрет двојици професора, који су предложили да састанак буде у ресторану "Пролеће".
Игром случаја, то је и омиљени ресторан писца ових редова. Макар био тада.
Уместо пића, Самарџић је позвао ручак и за себе и за професоре. Платио је ручак и заостале хонораре за текстове. У необавезном разговору, професори су поменули нову странку, али да имају више проблема, између осталих и то што нису могли да одаберу адекватно име странке, јер су хтели да име странке има везе са српским страначким традицијама из 19-ог и почетка века.
Милослав Самарџић им је тада рекао да им је слободно име либерала, а још боље српских либерала. Професори су тада одлучили да прихвате тај предлог и тако је настала странка под именом:
Српска либерална странка.
ПС ауторство над именом Српске либералне странке никада вођи те партије нису признале Милославу Самарџићу. Недавно је изашла и књига мемоара Косте Чавошког, у којој пише опширно о историји СЛС, али Милослава Самарџића није поменуо као кума те странке.
Коловође су били професори Коста Чавошки и Никола Милошевић. Њих двојица, уз оне које сам навео у питању, већ и јануару 1991. године, званично објављују да су напустили ДС и да оснивају нову странку. Међутим, дуго по том питању нису ништа радили.
Појавио се недостатак средстава, приватни проблеми и, а и догађаји на тлу бивше СФРЈ су почели да их престижу. Они су учествовали на свим опозиционим активностима, пре свега у коалицији са СПО, те 1991. године. Али, никако нису успевали да оснују странку.
Своје активности практично су финансирали од онога што су зарађивали писањем за неке часописе и листове.
Једна од новина за које су писали професори Милошевић и Чавошки били су и "Погледи" из Крагујевца. "Погледи" су плаћали ауторске текстове, па су неки од угледних интелектуалаца писали ауторске текстове и по два пута месечно. Међу њима су били и професори Чавошки и Милошевић. Плате су почеле да падају са почетком рата у бившој СФРЈ, и са почетком инфлације на тлу Србије. Професорске плате су биле све мање, а почеле су и да касне. Ускоро су хонорари за текстове постали и главни извор прихода, поготово што су исплаћивани у готовини, и то у чврстој валути.
Једном приликом, уредник листа "Погледи" Милослав Самарџић долазио је у Београд. Између осталог заказао је сусрет двојици професора, који су предложили да састанак буде у ресторану "Пролеће".
Игром случаја, то је и омиљени ресторан писца ових редова. Макар био тада.
Уместо пића, Самарџић је позвао ручак и за себе и за професоре. Платио је ручак и заостале хонораре за текстове. У необавезном разговору, професори су поменули нову странку, али да имају више проблема, између осталих и то што нису могли да одаберу адекватно име странке, јер су хтели да име странке има везе са српским страначким традицијама из 19-ог и почетка века.
Милослав Самарџић им је тада рекао да им је слободно име либерала, а још боље српских либерала. Професори су тада одлучили да прихвате тај предлог и тако је настала странка под именом:
Српска либерална странка.
ПС ауторство над именом Српске либералне странке никада вођи те партије нису признале Милославу Самарџићу. Недавно је изашла и књига мемоара Косте Чавошког, у којој пише опширно о историји СЛС, али Милослава Самарџића није поменуо као кума те странке.