[Бенито]

Она је заслужна и за изградњу цркве Свете Тројице у Кумодражу и основне школе у улици краљице Наталије где се данас налази Математичка гимназија.
Поред овога поклонила је земљиште за изградњу дечијег сиротишта у Табановачкој улици и још две куће и вилу, такође за сирочад.
Кућу у Добрачиној улици оставила је до Привредне академије, а кућу на Змај Јова Београдском универзитету.

О коме је реч?

Персида Миленковић (Шабац, 1857 - Београд, 1943).

Тако је Бенито

Персида Миленковић рођена је сада већ давне 1857. године у чиновничкој шабачкој породици, од оца Никодија и мајке Јелене. Шапчанка која је Београду дала све што је имала.Неколико година након њеног рођења породица се преселила у Београд, јер јој се отац запослио у министарству грађевине.Персида је била велика српска ктиторка и задужбинарка. У првом браку имала је сина Војсилава који је нажалост умро млад, а по други пут се удала са 26 година, за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића.Записано је да је Персида три пута уснила сан о томе да би требало подигнути цркву на месту где се Сењак спушта у Топчидерски парк, где је 1935. године и подигла женски манастир Ваведења Пресвете Богородице.Током Другог светском рата у овом манастиру боравило је око 50 деце.Она је такође заслужна за изградњу Цркве Свете Тројице у Kумодражу и основне школе у Улици краљице Наталије у којој се данас налази Математичка гимназија.Поред овога, поклонила је земљиште за изградњу сиротишта за децу у Табановачкој улици и још две куће и вилу, такође за сироту децу.Своју кућу у Добрачиној улици оставила је Трговачкој Академији, а кућу у Змај Јовиној Београдском универзитету.Своју вилу у Румунској улици је поклонила Црвеном крсту. Персида је у свом тестаментну написаном 1937. године навела све што жели да поклони народу. Основала је и Задужбину Персе Р. Миленковачке, од чијих су пирхода студенти ишли у иностранство на усавршавање.Захваљујући свом великом доприносу и добротворном раду, једна улица на Сењаку, у близини манастира који је подигла, носи њено име.

Умрла је 8. фебруара 1943. године у Београду и сахрањена је у манастиру Ваведење

Када се удала за Ристу, Персида Миленковић је постала прва комшиница Барјактаревића. Куће Ристе Марјановића и Барјактаревића налазиле су се на Обилићевом венцу, где су се налазиле куће елитних београдских трговаца, богатих још из времена владавине Обреновића. Куће су биле елитне и на елитном месту, не само зато што су биле на спрат, него зато што је са њихових прозора "пуцао" поглед на Саву и леву обалу која је тада била непрегледна, а на њој се данас налази Нови Београд.
У кућу Барјактаревића, око 1880. године, уселио се београдски трговац Лука Пурић, пошто је оженио миражџику и јединицу Милицу. Добили су више деце, а њихово најпознатије дете био је др Божидар Пурић, међуратни дипломата Краљевине СХС/Југославије, а за време Другог светског рата, министар и председник Владе Краљевине Југославије, која се тада налазила у Лондону.