03-09-2025, 06:44 PM
Разматрали су да ли се може створити "аутономне Маћедонија". Наравно, нису они први поменули такво решење, али главни разлог зашто се размишљало о "аутономној Маћедонији", било је искуство српских конзула у Османској царевини и много њихових извештаја са терена.
Овде да мало објасним: Краљевина Србија је добила своју државну независност, међународно признату, на Берлинском конгресу 1878. године. Бугарска кнежевина тада је остала део Османске царевине, али је Цариград признавао протекторат Петрограда над Бугарском кнежевином. Истог момента је Бугарска црква добила Егзархију, односно првенство њихове цркве над свим осталим православним митрополијама на тлу Румелије. Преко Егзархије, Бугари су успели да поставе бугарске митрополите и владике широм Румелије, а ови су постављали парохе, јереје, архијереје и учитеље у свим православним основним школама. Тако су извршили културни утицај на становништво, нарочито на тлу историјске Маћедоније, и да га претварају у националне Бугаре. Српски посланици у Цариграду и сви конзули на тлу Румелије, давали су све од себе да то зауставе, али руке су им биле везане и то управо "српском међународно притнатом државом". Зашто тиме? Зато што су они сматрани страним дипломатама у туђој држави који се мешају у унутрашње ствари туђе државе. Тако је српским конзулима ограничено право шетње по територији и "малигног утицаја на локално становништво". Са друге стране, Бугари су били све присутни на тлу Маћедоније и свакодневно су утицали на културни и национални идентитет становништва.
Само становништва Маћедоније и то чак оно неоспорно српског етничког корена,створило је дупло идентитет. Постоје писма конзула српских о њиховим искуствима по овом питању. На пример, оду у неко село у околини Куманова или Кичева, и објасне том становништву да су, по свим "књигама староставним" да су они Срби, а старији становници тих места им чак и признају и кажу да они то знају. Пошто следећих месец дана нису могли доћи у та места, српски конзули се поново појављују у селима тек после тога времена. Исти они старији становници који су им раније признали да су Срби, сад су им говорили да су они одвајкада Бугари.
Српски млади конзули су схватали да су, за четврт века, а можда и дуже, Србија и Срби изгубили битку на културном и етничком плану од Бугара, али да је од суштинског значаја да се битка између Срба и Бугара по питању Маћедоније не сме изгубити и на геостратешком плану, јер је
"Србија мртва држава без Маћедоније!!!"
Зато су разматрали питање "аутономне Маћедоније".
Следи још једно питање у вези ове теме....
Овде да мало објасним: Краљевина Србија је добила своју државну независност, међународно признату, на Берлинском конгресу 1878. године. Бугарска кнежевина тада је остала део Османске царевине, али је Цариград признавао протекторат Петрограда над Бугарском кнежевином. Истог момента је Бугарска црква добила Егзархију, односно првенство њихове цркве над свим осталим православним митрополијама на тлу Румелије. Преко Егзархије, Бугари су успели да поставе бугарске митрополите и владике широм Румелије, а ови су постављали парохе, јереје, архијереје и учитеље у свим православним основним школама. Тако су извршили културни утицај на становништво, нарочито на тлу историјске Маћедоније, и да га претварају у националне Бугаре. Српски посланици у Цариграду и сви конзули на тлу Румелије, давали су све од себе да то зауставе, али руке су им биле везане и то управо "српском међународно притнатом државом". Зашто тиме? Зато што су они сматрани страним дипломатама у туђој држави који се мешају у унутрашње ствари туђе државе. Тако је српским конзулима ограничено право шетње по територији и "малигног утицаја на локално становништво". Са друге стране, Бугари су били све присутни на тлу Маћедоније и свакодневно су утицали на културни и национални идентитет становништва.
Само становништва Маћедоније и то чак оно неоспорно српског етничког корена,створило је дупло идентитет. Постоје писма конзула српских о њиховим искуствима по овом питању. На пример, оду у неко село у околини Куманова или Кичева, и објасне том становништву да су, по свим "књигама староставним" да су они Срби, а старији становници тих места им чак и признају и кажу да они то знају. Пошто следећих месец дана нису могли доћи у та места, српски конзули се поново појављују у селима тек после тога времена. Исти они старији становници који су им раније признали да су Срби, сад су им говорили да су они одвајкада Бугари.
Српски млади конзули су схватали да су, за четврт века, а можда и дуже, Србија и Срби изгубили битку на културном и етничком плану од Бугара, али да је од суштинског значаја да се битка између Срба и Бугара по питању Маћедоније не сме изгубити и на геостратешком плану, јер је
"Србија мртва држава без Маћедоније!!!"
Зато су разматрали питање "аутономне Маћедоније".
Следи још једно питање у вези ове теме....