[Бенито]

Друго питање из трилинга:
Између два светска рата, била је најпопуларнија слика са мотивима из Првог светског рата. 
О којој слици се ради и ко је насликао?

Владимир Бецић (1886-1954) био је хрватски и југословенски сликар, који је дипломирао на Академији уметности у Минхену, а потом се дошколовао у Паризу. Тамо је завршио и фотографски занат, спојио своја знања са одређеним часописима и са њима сарађивао. Гајио је јака југословенска осећања. То га је и довело у контакт са српским сликарима. Учествовао је на изложби српских сликара у Риму, 1911. године.
После победе Краљевине Србије у балканским ратовима, са супругом се преселио у Србију. Министарство просвете и црквених дела даје му запослење наставника сликања у Српској гимназији у Битољу. Ту је живео са супругом и тамо га је затекао почетак Првог светског рата.
Пријављује се у добровољце. Влада и Врховна команда Српске краљевске војске доносе једну од најдалекосежнијих одлука за српску историју. Оформљено је Сликарско одељење Српске краљевске војске још на почетку Првог балканског рата. Велики број сликара, који су се, сви одреда, јављали у добровољце слати су у све команде дивизија СКВ, а неки су задржани у ВК.
Владимир Бецић је распоређен у Штаб Шумадијске дивизије. Велики број фотографија у слика Шумадијске дивизије из Првог светског рата, су Бецићево дело. 
Приликом повлачења према Албанији, Бецић се нашао у колони војске и народа, у којој се у једном тренутку нашао и краљ Петар, коме се покварио аутомобил, па је ишао пешице. Ту се нашла и запрега која је вукла топове, па су ордонанси сместили остарелог краља на волујска кола, јер се доста тешко кретао (имао хронични проблем са кичмом, а и имао је раније један блажи мождани удар).
У Јанковој клисури, 6. новембра 1915. године, Бецић је фотографисао краља Петра Првог на волујским колима. Та фотографија објављена је у I'llustration, 6. јануара 1916. године. Ова фотографија је била толико популарна у Француској и Британији, да је много утицала на наклоност европске јавности према Голготи СКВ кроз Албанију. Уједно, сличну фотографију направио је и један амерички фотограф, који се повлачио преко Албаније, па је сличан утицај његова фотографија имала на америчко јавно мнење.
После Првог светског рата, Владимир Бецић је, на основу фотографије и својих сећања, у уљу насликао слику "Краљ Петар на колима која вуку четири вола" и то је најпознатија уметничка слика чији мотив је везан за догађаје из Првог светског рата.
(Познати српски сликар Живорад Настасијевић, задивљен фотографијом краља Петра на волујским колима,осликао је фреску "Краљ Петар на колима која вуку четири вола" у Главној сали Соколског дома Сокола Краљевине Југославије, у Делиградској улици у Београду. Комунисти су, после Другог светског рата, прекречили белим кречом целу фреску, када су укинули и забранили Соколско удружење, а у истој згради основали ДИФ. Крајем 1989. године, после силног отпора управе факултета за физичку културу и министарства просвете Србије и Југославије, пар ентузијаста је, практично на силу, успело да обнови фреску коју је осликао Живорад Настасијевић и она је и данас највећи украс ове, иначе, прелепе зграде.)