05-10-2025, 06:28 PM
Удба писала књигу? Из других извора? Којих извора?
Довели неког мученика и рекли му:"Нећемо да те стрељамо, али ти треба да кажеш...."
Бавиш се историјом ваздухопловства и не треба ти објашњавати о томе како се, између два светска рата, трговало ваздухопловним објектима и опремом. Уосталом, опште је познато да је Ђорђе Рош још од времена Солунског фронта био близак са свим родоначелницима, официрима који су учествовали у оснивању РВ и ПВО Српске краљевске војске, који су и после рата били водећи официри у том роду војске.
Није тајна да се Ђорђе Рош, као и његов брат, бавили трговином војне опреме из области ваздухопловства. Није ни тајна да су се многи ветерани Првог светског рата, из области ваздухопловства у Европи, без обзира којој су зараћеној страни припадали, међусобно познавали. Уосталом, није их било много, јер је то био најмлађи род војске.
Што се тиче конкретне трговине тим Месершмитом Е-3, који је купила наша војска, Рош је познавао самог Геринга. Шта ће њему тамо неки Тусен, или "Сигнал"??? Требало би да ти је познато да није Рош одлучивао који ће авиони бити купљени, и да ту има низ нивоа док се дође до погодбе. Уосталом, ништа ту није било ни сакривено. Знао је и Рош да Немци већ производе напредније врсте тог типа авиона. Зашто је генерал Симовић дао сагласност за преговоре са Немцима и доцније сагласност за куповину баш тих авиона, није питање за Роша, него за Ђенералштаба ВКЈ. Мени је јасно зашто, а верујем да је и Теби. За разлику у самом мотору је ујдурма Немаца, за коју су ђенерали изгледа знали,али су прешли и преко тога. Опет, вероватно због истих разлога.
А ово "виђен са овим и оним" је на високом интелектуалном нивоу удбе. Као сад кад неког фотографишу неког на улици или јавном скупу са неким, па после је то доказ "о дубокој повезаности".
ПС што се тиче сарадње са Краковом у вези израде књиге, треба знати да су се њих двојица познавали још из Првог светског рата и да се кћерка њему обратила око неких детаља везаних за тај део биографије. Уосталом, радило се о најбољем српском ратном писцу, како је то својевремено написао Растко Петровић о Станиславу Кракову.
Довели неког мученика и рекли му:"Нећемо да те стрељамо, али ти треба да кажеш...."
Бавиш се историјом ваздухопловства и не треба ти објашњавати о томе како се, између два светска рата, трговало ваздухопловним објектима и опремом. Уосталом, опште је познато да је Ђорђе Рош још од времена Солунског фронта био близак са свим родоначелницима, официрима који су учествовали у оснивању РВ и ПВО Српске краљевске војске, који су и после рата били водећи официри у том роду војске.
Није тајна да се Ђорђе Рош, као и његов брат, бавили трговином војне опреме из области ваздухопловства. Није ни тајна да су се многи ветерани Првог светског рата, из области ваздухопловства у Европи, без обзира којој су зараћеној страни припадали, међусобно познавали. Уосталом, није их било много, јер је то био најмлађи род војске.
Што се тиче конкретне трговине тим Месершмитом Е-3, који је купила наша војска, Рош је познавао самог Геринга. Шта ће њему тамо неки Тусен, или "Сигнал"??? Требало би да ти је познато да није Рош одлучивао који ће авиони бити купљени, и да ту има низ нивоа док се дође до погодбе. Уосталом, ништа ту није било ни сакривено. Знао је и Рош да Немци већ производе напредније врсте тог типа авиона. Зашто је генерал Симовић дао сагласност за преговоре са Немцима и доцније сагласност за куповину баш тих авиона, није питање за Роша, него за Ђенералштаба ВКЈ. Мени је јасно зашто, а верујем да је и Теби. За разлику у самом мотору је ујдурма Немаца, за коју су ђенерали изгледа знали,али су прешли и преко тога. Опет, вероватно због истих разлога.
А ово "виђен са овим и оним" је на високом интелектуалном нивоу удбе. Као сад кад неког фотографишу неког на улици или јавном скупу са неким, па после је то доказ "о дубокој повезаности".
ПС што се тиче сарадње са Краковом у вези израде књиге, треба знати да су се њих двојица познавали још из Првог светског рата и да се кћерка њему обратила око неких детаља везаних за тај део биографије. Уосталом, радило се о најбољем српском ратном писцу, како је то својевремено написао Растко Петровић о Станиславу Кракову.