06-11-2025, 03:25 PM
Истина
https://markusmaki.wordpress.com/2025/11/06/istina
Тренутно се ЈуТјуб канал Игора Милосављевића зове „Истина Директно“, али онда аутор често каже, то је истина како је он види. Наравно, он је убеђен да је то што говори заиста истина, истина и ништа осим истине, али ипак увек се огради, па каже како он види.
Није битан он, он је само илустрација, не бавим се данас њиме. Оно што је битно је зашто би ико слушао било кога ако овај износи само мишљења. Јер рећи да је нешто истина како он то види је само субјективно мишљење.
Оно што треба рећи је ово је истина, сав свој труд и памет сам уложио у то, тако стоје ствари и ево аргумената за то. А онда је одговор публике на то да неку изјаву прихвати или је оповргне, а ако је оповргне онда каже зашто.
Шта је истина? Истина је онај исказ који је поравнат са објективном реалношћу. То је реченица пуна значења. На овом свету и даље има оних који тврде да не постоји објективна реалност, већ да је све наша лична пројекција (солипсизам), или да неко диригује реалношћу (теорија о симулацији) или да је ово само једна од бесконачно много реалности, где је свака подједнако могућа (теорија о паралелним свемирима).
Са солипсистима и са теоретичарима симулације, није корисно дискутовати зато што шта год да кажемо, они, или ми увек можемо да кажемо да је то наша лична пројекција или механизам неког другог, дакле логички је узалудно дискутовати, сваки исказ је истинит и лажан у исто време. Нема логичког начина да се тако нешто докаже или оповргне.
Такође нема вајде од дијалога са онима који заговарају бесконачне реалности, где је ово само једна од бесконачно њих, јер то је само хипотеза, и никада није стигла до нивоа научне теорије, дакле, занимљиво за дискусију, али не превише. За сад није ништа објективно, није истина.
Дакле, у одсуству других теорија, објективна реалност остаје једино што познајемо и што одговара свим могућим запажањима до сада и свим логичким резоновањима.
Кад смо решили то, онда се на то надовеже истина. Постоје многе ситуације, чак већина од свих могућих људских исказа је субјективна. Неко воли сладолед од ваниле, неко мисли да су плавуше лепше, неко мисли да кућу треба направити од цигле, неко од дасака, и тако редом. Цене било које робе су такође субјективне, тако кад би неко рекао да мисли да пегла треба/мора да кошта X тај је или луд или поборник неке зле идеологије.
Међутим, постоји подскуп од свих могућих израза који описује/објашњава објективну реалност. Па онда каже, цигле су боље од дасака, јер смањују вероватноћу или штету од пожара. То је реченица која може да се потврди или оповргне. И онда када се утврди који је материјал бољи за изречени циљ, та реченица постане истина.
Онда кад неко каже, цигла је боља против пожара, онда је то истина. Док, реченица ја волим више даске од цигле није истина, то је субјективно мишљење. Реченица, цене су субјективне је такође објективна, односно објективно описује субјективност механизма цена.
Најважније, истина није у изговореној реченици, него у методологији њене одбране. Да је неко рекао, земља је округла, пре 2500 година, или да је рекао да је равна, а у оба случаја ничим то документовао, то би остале 2 празне реченице, ниједна од њих није истинита, јер се ради о пуком нагађању. Није чак ни погрешна, то је пуко субјективно мишљење и једно и друго.
Чак иако неко у било ком тренутку касније покаже какав је облик земље, ниједна од претходна 2 исказа који су случајно погодили није била истина.
У серији Др. Хаус често смо виђали овакве ситуације: неки његов помоћник предложи неку дијагнозу, а Хаус каже да је то глупа идеја, онда сутрадан сам Хаус предложи ту дијагнозу, па се члан тима побуни и каже да је он то сам рекао јуче. А Хаус му каже да је то тада била глупа идеја. И то није његова ароганција, већ права критика, да убости нешто не значи говорити истину, ако изјаву не прати показни механизам. Тада је помоћник користио неке небулозне логике или је побркао симптоме, тако да је мислио да је болест А, али није имао ваљане разлоге да то помисли.
Постоје људи, то су најгори злотвори, који спадају у нихилисте, који тврде да не може да постоји ништа до баналних чињеница. Сунце сија, 20 је степени, Пера је висок 1.80м, али да било која изјава типа цене су субјективне не може да буде истина, већ само нечија истина, односно да се гледа кроз неке идеолошке или субјективне наочари.
Шта мислите зашто ти злотвори то причају? Па, ако је све осим тривијалности субјективно, онда не може да постоји ниједан друштвени поредак осим онај заснован на нечијој сили, односно његовој субјективности која је јача од друге.
Дакле, то је рецепт за чврсторукаше сваке врсте. Они чак филозофски желе да одбране своју позицију слепог насиља над другима, јер у свету у коме било ко да каже било шта, како је наводно све субјективно, осуђени смо да милост и немилост јачег. То је веома суптилан начин да се оправда закон џунгле.
Ја не мислим да је анархокапитализам само још један тањир на шведском столу, већ да је он једино друштвено уређење које је компатибилно са рационалном етиком, а она је објективна. Да ја мислим да је анархокапитализам само моја „истина директно“, или само једна од стотину „истина“, никога не би требало да занима шта ја мислим. Јер Пера који нешто мисле из сопствене гузице имамо на претек.
Осим наравно ако бих се бавио модним часописима. Онда је субјективност загарантована и пожељна. Али, то је далеко од онога чиме се ја бавим.
Највећи зликовац је онај који каже следеће: „Ко мисли да постоји нека објективна реалност и да постоји неко објективно друштвено уређење, тај вара себе, јер је толико дубоко у својој идеологији, да тога није ни свестан“.
Шта је друга страна те реченице? Да ако не постоји ништа друго до идеологија, онда је свако уређење једнако произвољно, и онда ће бити онако како ће јачи баја поставити ствари. Дакле, човек је осуђен на рат и на трпљење.
Анархокапитализам није идеологија. И ја нисам идеолог и нисам утилитариста. Сваким атомом ја настојим да будем објективан за ствари које су објективне и да препознам шта није објективно. Ја не кажем да су политичари најстрашнији мафијаши који су икада ходали земљом зато што су они мени нешто нажао урадили, то је објективна чињеница. Они су унапредили ниво обичне мафије на далеко виши ниво.
Занимљиво је да сви ти исти који говоре о максималним системима као једино субјективним да уопште тако не размишљају о обичном криминалу. Нико од тих монструма не каже да је нормално да постоји криминал, јер многи су склони криминалу, већ од када постојимо, сви, па и ти лажни субјективисти, траже начина како да формализују шта је криминал, и да казне криминалце на што објективнији могући начин. Само пази, друштвено уређење је ван те могућности. Како језиво комотно и интелектуално подло.
Не мисле они то, већ је то само софизам који служи да оправда њихову грубу силу и жељу за доминацијом. Ипак, груба сила није довољно снажна, већ морају интелектуални монструми да створе плодан терен за њу.
https://markusmaki.wordpress.com/2025/11/06/istina
Тренутно се ЈуТјуб канал Игора Милосављевића зове „Истина Директно“, али онда аутор често каже, то је истина како је он види. Наравно, он је убеђен да је то што говори заиста истина, истина и ништа осим истине, али ипак увек се огради, па каже како он види.
Није битан он, он је само илустрација, не бавим се данас њиме. Оно што је битно је зашто би ико слушао било кога ако овај износи само мишљења. Јер рећи да је нешто истина како он то види је само субјективно мишљење.
Оно што треба рећи је ово је истина, сав свој труд и памет сам уложио у то, тако стоје ствари и ево аргумената за то. А онда је одговор публике на то да неку изјаву прихвати или је оповргне, а ако је оповргне онда каже зашто.
Шта је истина? Истина је онај исказ који је поравнат са објективном реалношћу. То је реченица пуна значења. На овом свету и даље има оних који тврде да не постоји објективна реалност, већ да је све наша лична пројекција (солипсизам), или да неко диригује реалношћу (теорија о симулацији) или да је ово само једна од бесконачно много реалности, где је свака подједнако могућа (теорија о паралелним свемирима).
Са солипсистима и са теоретичарима симулације, није корисно дискутовати зато што шта год да кажемо, они, или ми увек можемо да кажемо да је то наша лична пројекција или механизам неког другог, дакле логички је узалудно дискутовати, сваки исказ је истинит и лажан у исто време. Нема логичког начина да се тако нешто докаже или оповргне.
Такође нема вајде од дијалога са онима који заговарају бесконачне реалности, где је ово само једна од бесконачно њих, јер то је само хипотеза, и никада није стигла до нивоа научне теорије, дакле, занимљиво за дискусију, али не превише. За сад није ништа објективно, није истина.
Дакле, у одсуству других теорија, објективна реалност остаје једино што познајемо и што одговара свим могућим запажањима до сада и свим логичким резоновањима.
Кад смо решили то, онда се на то надовеже истина. Постоје многе ситуације, чак већина од свих могућих људских исказа је субјективна. Неко воли сладолед од ваниле, неко мисли да су плавуше лепше, неко мисли да кућу треба направити од цигле, неко од дасака, и тако редом. Цене било које робе су такође субјективне, тако кад би неко рекао да мисли да пегла треба/мора да кошта X тај је или луд или поборник неке зле идеологије.
Међутим, постоји подскуп од свих могућих израза који описује/објашњава објективну реалност. Па онда каже, цигле су боље од дасака, јер смањују вероватноћу или штету од пожара. То је реченица која може да се потврди или оповргне. И онда када се утврди који је материјал бољи за изречени циљ, та реченица постане истина.
Онда кад неко каже, цигла је боља против пожара, онда је то истина. Док, реченица ја волим више даске од цигле није истина, то је субјективно мишљење. Реченица, цене су субјективне је такође објективна, односно објективно описује субјективност механизма цена.
Најважније, истина није у изговореној реченици, него у методологији њене одбране. Да је неко рекао, земља је округла, пре 2500 година, или да је рекао да је равна, а у оба случаја ничим то документовао, то би остале 2 празне реченице, ниједна од њих није истинита, јер се ради о пуком нагађању. Није чак ни погрешна, то је пуко субјективно мишљење и једно и друго.
Чак иако неко у било ком тренутку касније покаже какав је облик земље, ниједна од претходна 2 исказа који су случајно погодили није била истина.
У серији Др. Хаус често смо виђали овакве ситуације: неки његов помоћник предложи неку дијагнозу, а Хаус каже да је то глупа идеја, онда сутрадан сам Хаус предложи ту дијагнозу, па се члан тима побуни и каже да је он то сам рекао јуче. А Хаус му каже да је то тада била глупа идеја. И то није његова ароганција, већ права критика, да убости нешто не значи говорити истину, ако изјаву не прати показни механизам. Тада је помоћник користио неке небулозне логике или је побркао симптоме, тако да је мислио да је болест А, али није имао ваљане разлоге да то помисли.
Постоје људи, то су најгори злотвори, који спадају у нихилисте, који тврде да не може да постоји ништа до баналних чињеница. Сунце сија, 20 је степени, Пера је висок 1.80м, али да било која изјава типа цене су субјективне не може да буде истина, већ само нечија истина, односно да се гледа кроз неке идеолошке или субјективне наочари.
Шта мислите зашто ти злотвори то причају? Па, ако је све осим тривијалности субјективно, онда не може да постоји ниједан друштвени поредак осим онај заснован на нечијој сили, односно његовој субјективности која је јача од друге.
Дакле, то је рецепт за чврсторукаше сваке врсте. Они чак филозофски желе да одбране своју позицију слепог насиља над другима, јер у свету у коме било ко да каже било шта, како је наводно све субјективно, осуђени смо да милост и немилост јачег. То је веома суптилан начин да се оправда закон џунгле.
Ја не мислим да је анархокапитализам само још један тањир на шведском столу, већ да је он једино друштвено уређење које је компатибилно са рационалном етиком, а она је објективна. Да ја мислим да је анархокапитализам само моја „истина директно“, или само једна од стотину „истина“, никога не би требало да занима шта ја мислим. Јер Пера који нешто мисле из сопствене гузице имамо на претек.
Осим наравно ако бих се бавио модним часописима. Онда је субјективност загарантована и пожељна. Али, то је далеко од онога чиме се ја бавим.
Највећи зликовац је онај који каже следеће: „Ко мисли да постоји нека објективна реалност и да постоји неко објективно друштвено уређење, тај вара себе, јер је толико дубоко у својој идеологији, да тога није ни свестан“.
Шта је друга страна те реченице? Да ако не постоји ништа друго до идеологија, онда је свако уређење једнако произвољно, и онда ће бити онако како ће јачи баја поставити ствари. Дакле, човек је осуђен на рат и на трпљење.
Анархокапитализам није идеологија. И ја нисам идеолог и нисам утилитариста. Сваким атомом ја настојим да будем објективан за ствари које су објективне и да препознам шта није објективно. Ја не кажем да су политичари најстрашнији мафијаши који су икада ходали земљом зато што су они мени нешто нажао урадили, то је објективна чињеница. Они су унапредили ниво обичне мафије на далеко виши ниво.
Занимљиво је да сви ти исти који говоре о максималним системима као једино субјективним да уопште тако не размишљају о обичном криминалу. Нико од тих монструма не каже да је нормално да постоји криминал, јер многи су склони криминалу, већ од када постојимо, сви, па и ти лажни субјективисти, траже начина како да формализују шта је криминал, и да казне криминалце на што објективнији могући начин. Само пази, друштвено уређење је ван те могућности. Како језиво комотно и интелектуално подло.
Не мисле они то, већ је то само софизам који служи да оправда њихову грубу силу и жељу за доминацијом. Ипак, груба сила није довољно снажна, већ морају интелектуални монструми да створе плодан терен за њу.