[Краљевина Шумадија]

Само не верујем да је бродић, требало би да је ратни брод.
Четник који је био на броду причао ми је да их је натерала немачка подморница. Није било бомбардовања.
На другом ратном броду био је Бјелајац, он не стигао до саветника. Југ Италије био је циљ једнима и другима. Пошли су са острва Мали Лошињ.

Бродић или ратни брод не знам.
Евакуација је вршена са острва Крк пред Немцима, а са Лошиња пред комунистима. Са Крка једно пловило је успело да се пребаци у Бари савезницим (п.пук. Славко Бјелајац, рез. пук. Младен Жујовић, Радмило Грђић и др.). Друго пловило са Крка (кап. Р. Мандић и др.), дејствовањем из немачких авиона завршило је како сам ономад изнео. Е сада и са Лошиња су успела два мања пловила да се пробију и евакуишу, а највећи број око 500 ликвидиран је на најмонструознији начин ( и жене и деца који су кренули са четницима), а налазили се у паробродима Макарска и Буон Падре. Ово последње, кроз биографије пор. Антона Шустара и кап. Крешимира Вранића, описано је у књизи Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941-1945.
Остаје, за сада, дилема да ли је можда кап. Р. Мандић био у једном од она два мања пловила која су се пробила са Лошиња.

Колико се сећам, његови рођаци, који су ми дали слику, са Лошиња.
Ко је поубијао ових 500?

Из књиге Витезови Карађорђеве звезде ЈВУО 1941-1945:
Након капитулације Италије, постојање упоришта ЈВуО на Лошињу сматрано је у Врховном штабу НОВЈ озбиљном опасношћу, те је 22. септембра 1943. врховни командант НОВЈ наредио Главном штабу НОВ Хрватске - Четничко упориште на Лошињу ликвидирајте. Недуго потом Главни штаб Хрватске допунио је наредбу - Због опасности од четника у овој фази борбе , нису нам потребни њихови заробљеници, Све заробљене у борби одмах ликвидирати. То чинити и убудуће.
На Лошињу се налазило око 500 припадника ЈВуО ( 503. Штаб) и око 200 чланова њихових породица и део цивила.  Нападнути су у зору 25. септембра од ојачане 13. партизанске дивизије. Део бораца успео је да отплови пут Италије, на два бродића, а остали, после борбе се предао на реч. Њих око 140 повезани су жицом и стрпани,  са рез. пор. Антоном Шустаром у потбалубље пароброда Макарска, а други део са поручником Крешимиром Вранићем у пароброд Буон Падре. Ови из пароброда Макарска превежени су до Црквенице, где су искрцани и одведени северно од градића , у једну шуму и сви до јеног побијени на најбруталније начине, углавном клањем и бацањем са стена у море. Антон Шустар пре ликвидације успео је да узвике - Дајте знати мојем Краљу да умирем за њега и Краљевину Југославију... Антон је одликован К Зв са М, а његов брат Алтео убијен је од комуниста нешто пре Тонеа, у повратку од Драже Михаиловића, где је однео Резолуцију југосл. националиста из Александрова са Крка састављену на Видовдан 1943.
Четници, на челу са пор. Крешимиром Вранићем на пароброду Буон Падре поубијани су још на самом мору. Тела ликвидираних бацана су у море. Како је вода избацивала лешеве, ликвидираним људима је отварана утроба и стављано камење, или је камење везивано за тела. И пор. Вранић је одликован К Зв са М.