07-12-2025, 04:58 PM
(07-12-2025, 02:02 PM)Митић Пише:(07-12-2025, 01:03 PM)Бенито Пише: И треће питање у вези ове теме:
Да ли је, за време Другог светског рата, Хитлер одустао од идеје да убија 100 српских цивила за једног убијеног Немца?
Није одустао.
Практично - ДА, Суштински - НЕ!
Ево о чему се ради:
У својим анализама и плановима како треба уништити герилске покрете, са посебним нагласком на четничке акције, које је анализирао и израђивао Генералштаб Царске војске у Бечу, дошло се до закључка да је главна предност четничких акција у преимућству коришћења географског простора и народносног ресурса у односу на регуларне трупе. Главни закључак био је да се требају користити различите методе како би дошло до груписања главних снага герилаца на одређеном мањем географском подручју, како би се могли опколити регуларним трупама и искористити главна предност регуларних војски у односу на герилске, а то су: јединствена хијерархија командовања, дисциплина трупа, коришћење различитих родова војске, пре свих артиљерије, али и авијације, и тако даље...
Хитлер се са тим закључцима упознавао, поготово у тој фази тек после Првог светског рата, преко књига Хецендорфа. Несумњиво је да је пример уништења Топличког устанка, 1917. године, био један од главних примера како треба уништити герилске покрете.
Међутим, са друге стране, стајао је један пуковник, па ђенерал, који је, такође, на Ђенералштабној школи изучавао све мане и врлине четничког начина ратовања, а посебно у смислу генезе пропасти Топличког устанка из 1917. године. Код Чиче се током читавог рата, није десила таква грешка.
Али, код неуког Броза јесте. Немци су га навукли у Вакуфу и Загребу да групише своје снаге у борби против Југословенске краљевске војске под командом Драже Михаиловића. Тако се десило да се главнина комунистичке гериле и Врховна команда ЈВ на челу са Дражом Михаиловићем, нађу на једном релативно малом географском подручју у исто време.
Управо користећи Хецендорфову литературу, Хитлер прави операцију Шварц, са преко 60000 припадника Вермахта и других квислиншких формација. И по географском терену где се догађај одиграо и по броју снага окупатора, а вероватно и по броју герилаца, операција Шварц, пролећа 1943. године, неумитно подсећа на гушење Херцеговачког устанка из 1882. године. Разлика је само у томе, што је Хитлер усвојио учења Хецендорфа о томе како треба поступати према локалном становништву, а што није чињено 1882. године.
Елитне формације Вермахта, које су спроводили операцију Шварц, имали су задатак да униште све живо што пронађу на герилској територији. Дакле, не да није било заробљавања (осим у случају Ђуришићевих снага, али то је учињено због евентуалног сукоба са италијанском савезничком војском), него није било ни одмазде на драстичним нивоу 1-100. Одлучено је и извршено да се на том подручју изврши "асанација терена" која превалази чак и оне елементе који дефинишу појам геноцида - не само да су побијени сви комунистички рањеници и заробљени, него су убијане и све животиње.
Неко ће, с правом рећи, да се операција Шварц десила на подручју које није било део "Недићеве" Србије, па се не може гледати у контексту одмазде 1 према 100, али чини се да Хитлер није имао те врсте скрупуле. Уосталом, цео догађај десио се на српском етничком простору, али и да се десило на терену "Недићеве" Србије, у планинама према Ужицу или на Пештери, Хитлер би издао исто наређење својим генералима - убити све што хода на герилским подручју.
Зато се, ипак, може рећи да је Хитлер напуштао идеју одмазде 1 према 100, и то не у правцу да их је ублажио, него их је пооштрио до крајњих граница, користећи искуства и учења једног од својих идола у области војне доктрине.

