26-12-2025, 03:11 PM
Јесте, али не у потпуности.
Наиме, после избора за Уставотворну скупштину, 1921. године, састав Уставотворне скупштине није обећавао да ће проћи владин нацрт Устава. Први проблем је био што је Крфска декларација била категорична да је за доношење новог Устава бити потребна "квалификована", односно двотрећинска већина. Када су припадници Народне странке, односно групе странака окупљене око Хрватске сељачке странке Радића видели састав Скупштине, почели су да условљавају доношење новог Устава. Суштина је била у томе "да се омеђи шта је чије и шта ко уноси у заједничку државу". За неупућене, којих у Србији, а нарочито међу овим "Спасиоцима Српства" има "квалификована већина", све хрватске политичке странке, од прве Радићеве која је настала 1904. године, сматрале су, и данас сматрају, да је природна граница Хрватске на истоку река Дрина.
Борба се водила само око тога - да ли ће држава бити унитарна или федералистичка, односно да ли ће бити национална или вишенационална. Српске странке, НРС и Демократска странка, ни по коју цену нису желеле да пристану на Устав коју би државу и старту учинио федералном и лаким пленом за растурање које би Велике силе, у погодном моменту, лагано искористили. Посебан проблем представљало је што су и комунисти у том сазиву Уставотворне скупштине имали преко 50 посланика. Најјаче словеначке странке, окупљене у оквиру Југословенске заједнице, имале су свој приступ да се словеначко оцрта. Те три групације странака у скупштини отворено су постале анти-системске странке. Без њих, владин нацрт није могао да добије "квалификовану већину". Овај проблем, Пашић је релативно лако решио тако што је показао да Хрвати нису испоштовали већину одлука из Крфске декларације, па су и довели до тога да се њен прави смисао изгуби. Већина је одлучила да је довољна и обична, надполовична већина да се Устав донесе у Уставотворној скупштини. Тада ове три политичке групације напуштају ту скупштину.
Међутим, и међу "системским странкама", које су остале у Уставотворној скупштини, било је странака које су биле против владиног нацрта Устава. На пример, Земљорадничка странка Јована Јовановића Пижона имала је свој нацрт Устава. Тако је Влада дошла у ситуацију да нема ни надполовичну већину. Одлучено је да се праве компромиси са мањим странкама, како би се дошло до надполовичне већине. Ту долазимо до одговора на наше питање.
Са Југословенском муслиманском заједницом др Спахе договорено је да се изврше одређене корекције, односно да аге и бегови у Босни добију концесије у оквиру аграрне реформе, за разлику од свих других групација у читавој Краљевини СХС. После тога, њихових 24 посланика су гласали за Видовдански устав. За време постојања Краљевине СХС/Југославије, главна политичка странка ага и бегова у Босни, коју је водио др Спахо, била је део или близу самог врха власти. Аге и бегови у Босни, иако је укинут вишевековни кметски систем, наслеђен и из времена Османске царевине и Аустро-Угарске царевине, задржали су, на посебан начин, свој привилегован статус у Босни и Херцеговини, који није нарушио ни убрзани развој грађанске државе.
Наиме, после избора за Уставотворну скупштину, 1921. године, састав Уставотворне скупштине није обећавао да ће проћи владин нацрт Устава. Први проблем је био што је Крфска декларација била категорична да је за доношење новог Устава бити потребна "квалификована", односно двотрећинска већина. Када су припадници Народне странке, односно групе странака окупљене око Хрватске сељачке странке Радића видели састав Скупштине, почели су да условљавају доношење новог Устава. Суштина је била у томе "да се омеђи шта је чије и шта ко уноси у заједничку државу". За неупућене, којих у Србији, а нарочито међу овим "Спасиоцима Српства" има "квалификована већина", све хрватске политичке странке, од прве Радићеве која је настала 1904. године, сматрале су, и данас сматрају, да је природна граница Хрватске на истоку река Дрина.
Борба се водила само око тога - да ли ће држава бити унитарна или федералистичка, односно да ли ће бити национална или вишенационална. Српске странке, НРС и Демократска странка, ни по коју цену нису желеле да пристану на Устав коју би државу и старту учинио федералном и лаким пленом за растурање које би Велике силе, у погодном моменту, лагано искористили. Посебан проблем представљало је што су и комунисти у том сазиву Уставотворне скупштине имали преко 50 посланика. Најјаче словеначке странке, окупљене у оквиру Југословенске заједнице, имале су свој приступ да се словеначко оцрта. Те три групације странака у скупштини отворено су постале анти-системске странке. Без њих, владин нацрт није могао да добије "квалификовану већину". Овај проблем, Пашић је релативно лако решио тако што је показао да Хрвати нису испоштовали већину одлука из Крфске декларације, па су и довели до тога да се њен прави смисао изгуби. Већина је одлучила да је довољна и обична, надполовична већина да се Устав донесе у Уставотворној скупштини. Тада ове три политичке групације напуштају ту скупштину.
Међутим, и међу "системским странкама", које су остале у Уставотворној скупштини, било је странака које су биле против владиног нацрта Устава. На пример, Земљорадничка странка Јована Јовановића Пижона имала је свој нацрт Устава. Тако је Влада дошла у ситуацију да нема ни надполовичну већину. Одлучено је да се праве компромиси са мањим странкама, како би се дошло до надполовичне већине. Ту долазимо до одговора на наше питање.
Са Југословенском муслиманском заједницом др Спахе договорено је да се изврше одређене корекције, односно да аге и бегови у Босни добију концесије у оквиру аграрне реформе, за разлику од свих других групација у читавој Краљевини СХС. После тога, њихових 24 посланика су гласали за Видовдански устав. За време постојања Краљевине СХС/Југославије, главна политичка странка ага и бегова у Босни, коју је водио др Спахо, била је део или близу самог врха власти. Аге и бегови у Босни, иако је укинут вишевековни кметски систем, наслеђен и из времена Османске царевине и Аустро-Угарске царевине, задржали су, на посебан начин, свој привилегован статус у Босни и Херцеговини, који није нарушио ни убрзани развој грађанске државе.