[Бенито]

У својој изузетној приповетки "Прича о кмету Симану", Иво Андрић не доноси само један историјски тренутак, него и једно велико уметничко дело. На више нивоа, Андрић је донео вишеслојну слику тадашње Босне, правдајући своју давнашњу тезу "Где почиње Босна, завршава се логика". Оно што је Андрић волео да учини у свим својим делима, био је поступак редак код великих писаца, а то је да своју причу заокружи одређеном врстом закључка.
У "Причи о кмету Симану",  Андрић свој закључак ове теме ставља у уста свог главног јунака, кмета Симана, пред његову смрт, "на клупи, ослоњен на оронули зид механе у провинцији", који изговара чувене речи:
"Петао који кукуриче пре зоре - заврши у супи."
Ова чувена реченица, кроз обавезну лектиру у основној школи, где је "Прича о кмету Симану" постала интегрални део основног образовања, раширила се по целој тадашњој популацији. И постала омиљена. Да се, ипак, подсетимо једног детаља.
Иво Андрић објавио је "Причу о кмету Симану" у Београду, 1969. године, односно пошто је већ овенчан Нобеловом наградом за књижевност. Сама метафора о кмету Симану као певцу који је певао пре зоре, била је успешна зато што је владало опште мишљење да се после смрти Симана десило оно за шта се он залагао.
Историјски и јесте, већ по стварању Краљевине СХС, али....
Треће питање:
Да ли је Андрић био у праву када је, 1969. године, мислио да је беговско питање историјски стављено ad acta?