12-01-2026, 10:11 PM
Кизо, постојала је Југословенска војска. ЈВуО, ЈВуЕ и ЈВуЗ је била интерна подела. Равногорски покрет је формиран 1944. године, као политичко крило.
Немам ја против генерала Младића ништа против, али се не одушевљавам њиме толико као ви. И да, Младић је генерал, а Чича је ђенерал.
ЈНА официр, из партизанске породице, одшколован у комунистичком духу, мрзи четнике, силом прилика натеран да буде Србин, па онда као Србин осуђен на страдање.
На ратишту је лично забрањивао војницима кокарде и Дражине слике, па кад је видео да нико од Срба из Босне неће да се бори за петокраку, ставио на своју шапку тробојку, али и даље не кокарду. На суђења у Хагу је редовно долазио у црвеној кравати са натписом КПРФ (Комунистичка партија Руске Федерације). Што значи да се од комунизма није отрезнио никада. Чини ми се чак и да је причао да му је неко у фамилији страдао од четника, можда и грешим, пишем по сећању.
Просто, не могу да се одушевљавам таквим официром исто као војводом Бојовићем, Мишићем, Степановићем, ђенералом Михаиловићем, пуковником Рачићем, Кесеровићем итд.
Треба га подржати, јер је постао страдалник оног тренутка када су га околности натерале да буде симбол српске борбе, али уздизати га на ниво изнад горе набројаних официра из два светска рата, мало је претерано.
Имам ја једног пријатеља који је био учесник рата у Босни, он ми редовно прича како је генерал Перишић већи војсковођа од војводе Живојина Мишића. Ово овде ме на то подсећа.
Што се тиче Сребренице, нема говора ни о каквом геноциду, већ се десио ратни злочин, као одмазда, односно одговор на вишегодишње убијање српских цивила на том реону. Касније у тај несрећни списак имена у том несрећном меморијалном центру убацују и кусо и репато, само што нису убацили и припаднике Ал Каиде који су погинули у својим терористичким акцијама.
Иначе, та прича о Сребреници данас одлично служи бањичарима, као један од помоћних елемената, да направе два пола на српској политичкој сцени: на једној страни пећински националисти, рестајлинг Булајићеви четници и турбо Србенде одшколоване на Баји Малом Книнџи, а на другој страни Мила Кобила, Динко Шакић Грухоњић, Кесић, Павле Грбовић, Чеда, Чанак и остала другосрбијанска жгадија.
У тој фарси од сукоба профитирају обе набројане стране, а трпе српски народ и српска држава.
Када треба, ту су увек Аци Шиптару да припомогну и србофобни центри политичко-медијске моћи из Сарајева, Загреба, Приштине и Подгорице. Да га нападну у својим медијима, а онда он да каже: ''Ево, видите ко ме напада, јер браним и волим Србију!''
И тако све у круг...
Као што рекох - весели се српски роде, Ћацилендом до слободе!
Немам ја против генерала Младића ништа против, али се не одушевљавам њиме толико као ви. И да, Младић је генерал, а Чича је ђенерал.
ЈНА официр, из партизанске породице, одшколован у комунистичком духу, мрзи четнике, силом прилика натеран да буде Србин, па онда као Србин осуђен на страдање.
На ратишту је лично забрањивао војницима кокарде и Дражине слике, па кад је видео да нико од Срба из Босне неће да се бори за петокраку, ставио на своју шапку тробојку, али и даље не кокарду. На суђења у Хагу је редовно долазио у црвеној кравати са натписом КПРФ (Комунистичка партија Руске Федерације). Што значи да се од комунизма није отрезнио никада. Чини ми се чак и да је причао да му је неко у фамилији страдао од четника, можда и грешим, пишем по сећању.
Просто, не могу да се одушевљавам таквим официром исто као војводом Бојовићем, Мишићем, Степановићем, ђенералом Михаиловићем, пуковником Рачићем, Кесеровићем итд.
Треба га подржати, јер је постао страдалник оног тренутка када су га околности натерале да буде симбол српске борбе, али уздизати га на ниво изнад горе набројаних официра из два светска рата, мало је претерано.
Имам ја једног пријатеља који је био учесник рата у Босни, он ми редовно прича како је генерал Перишић већи војсковођа од војводе Живојина Мишића. Ово овде ме на то подсећа.
Што се тиче Сребренице, нема говора ни о каквом геноциду, већ се десио ратни злочин, као одмазда, односно одговор на вишегодишње убијање српских цивила на том реону. Касније у тај несрећни списак имена у том несрећном меморијалном центру убацују и кусо и репато, само што нису убацили и припаднике Ал Каиде који су погинули у својим терористичким акцијама.
Иначе, та прича о Сребреници данас одлично служи бањичарима, као један од помоћних елемената, да направе два пола на српској политичкој сцени: на једној страни пећински националисти, рестајлинг Булајићеви четници и турбо Србенде одшколоване на Баји Малом Книнџи, а на другој страни Мила Кобила, Динко Шакић Грухоњић, Кесић, Павле Грбовић, Чеда, Чанак и остала другосрбијанска жгадија.
У тој фарси од сукоба профитирају обе набројане стране, а трпе српски народ и српска држава.
Када треба, ту су увек Аци Шиптару да припомогну и србофобни центри политичко-медијске моћи из Сарајева, Загреба, Приштине и Подгорице. Да га нападну у својим медијима, а онда он да каже: ''Ево, видите ко ме напада, јер браним и волим Србију!''
И тако све у круг...
Као што рекох - весели се српски роде, Ћацилендом до слободе!