02-02-2026, 10:49 AM
Наш сапатник Вукша са твитера лепо објаснио
Kad se zdravorazumska pitanja sudare sa političkim apsurdom...
Sinoć smo pokušavali da pronađemo odgovore na nekoliko sasvim logičnih pitanja. Ispostavilo se da je to nemoguće, jer se u ovoj političkoj realnosti logika ne računa. Računa se buka, konfuzija i namerna proizvodnja haosa.
Uzmi samo primer „studenata“ koji su navodno krenuli da preseku slavski kolač.
Sveštenik im je jasno rekao - dođite u 5 popodne. Oni, naravno, dolaze u 11 uveče. U vreme kada svaki čovek koji makar površno poznaje crkveni život zna da se u Hram tada ne ide. Ako im je cilj bio verski čin, zašto su ga planirali u vreme jednako besmisleno kao i njihova politička dramaturgija?
Ali još zanimljivije - ako nisu znali da će Hram biti zatvoren, zašto su poneli nož? Ko normalan nosi nož u crkvu?
To više nije političko pitanje, nego pitanje zdravog razuma. I upravo tu puca konstrukcija njihovog narativa.
Ovo, međutim, nije izolovan slučaj. Isto se dešava i sa političkim akterima koji sebe godinama predstavljaju kao navodne borce za pravdu.
Kada je Vučić razvlašćivao državu, institucije i sistem - muk. Kada se sada makar deo toga pokušava vratiti - histerija.
I naravno, ona klasična mantra o „odbrani pravosuđa“. Isti ljudi koji su 13 godina prozivali Zagorku Dolovac, danas se utrkuju da je brane kao da je simbol nezavisnosti sudstva.
Neko bi rekao da je u pitanju licemerje, ali ovo ide i dalje od toga - ovo je političko prilagođavanje bez ikakvog moralnog ili intelektualnog kriterijuma.
Još je pogubnija slika opozicionih alternativa koje tvrde da su „bolje od vlasti“, a istovremeno traže oslonac u krugovima Evropske unije koji su decenijama radili protiv interesa Srbije.
Ako je to model političkog identiteta - onda se više ne radi o opoziciji, nego o interesnim grupama koje traže staratelje, a ne podršku građana.
Pojava državnih uposlenika koji blokiraju sopstvena radna mesta, i to zbog tema koje se njihovog posla ne dotiču ni periferno, posebna je manifestacija urušavanja sistema. To je dokaz da je država dozvolila da se disciplina pretvori u političko igralište, a institucije u rekvizite za trenutno raspoloženje.
Sinoć smo shvatili nešto jednostavno, ali poražavajuće: odgovori ne postoje, jer pitanja i nemaju za cilj da budu logična.
Politička scena se pretvorila u zbirku aktera koji ne nude plan, program ni viziju, već samo generišu haos i računaju da će u tom haosu pronaći neku korist.
I tako se Srbiji nameće politički model u kojem se ideje ne vrednuju po kvalitetu, već po nivou buke. U kojem se moral menja po potrebi, a principi se pakuju i raspakuju kao jeftina scenografija.
U zemlji u kojoj se ni najjednostavnije pitanje - zašto neko nosi nož u crkvu - više ne može logično objasniti, jasno je da je problem mnogo dublji.
Ne nestaje nam razum - nego ga sistematski potiskuju oni koji od nereda žive.
Kad se zdravorazumska pitanja sudare sa političkim apsurdom...
Sinoć smo pokušavali da pronađemo odgovore na nekoliko sasvim logičnih pitanja. Ispostavilo se da je to nemoguće, jer se u ovoj političkoj realnosti logika ne računa. Računa se buka, konfuzija i namerna proizvodnja haosa.
Uzmi samo primer „studenata“ koji su navodno krenuli da preseku slavski kolač.
Sveštenik im je jasno rekao - dođite u 5 popodne. Oni, naravno, dolaze u 11 uveče. U vreme kada svaki čovek koji makar površno poznaje crkveni život zna da se u Hram tada ne ide. Ako im je cilj bio verski čin, zašto su ga planirali u vreme jednako besmisleno kao i njihova politička dramaturgija?
Ali još zanimljivije - ako nisu znali da će Hram biti zatvoren, zašto su poneli nož? Ko normalan nosi nož u crkvu?
To više nije političko pitanje, nego pitanje zdravog razuma. I upravo tu puca konstrukcija njihovog narativa.
Ovo, međutim, nije izolovan slučaj. Isto se dešava i sa političkim akterima koji sebe godinama predstavljaju kao navodne borce za pravdu.
Kada je Vučić razvlašćivao državu, institucije i sistem - muk. Kada se sada makar deo toga pokušava vratiti - histerija.
I naravno, ona klasična mantra o „odbrani pravosuđa“. Isti ljudi koji su 13 godina prozivali Zagorku Dolovac, danas se utrkuju da je brane kao da je simbol nezavisnosti sudstva.
Neko bi rekao da je u pitanju licemerje, ali ovo ide i dalje od toga - ovo je političko prilagođavanje bez ikakvog moralnog ili intelektualnog kriterijuma.
Još je pogubnija slika opozicionih alternativa koje tvrde da su „bolje od vlasti“, a istovremeno traže oslonac u krugovima Evropske unije koji su decenijama radili protiv interesa Srbije.
Ako je to model političkog identiteta - onda se više ne radi o opoziciji, nego o interesnim grupama koje traže staratelje, a ne podršku građana.
Pojava državnih uposlenika koji blokiraju sopstvena radna mesta, i to zbog tema koje se njihovog posla ne dotiču ni periferno, posebna je manifestacija urušavanja sistema. To je dokaz da je država dozvolila da se disciplina pretvori u političko igralište, a institucije u rekvizite za trenutno raspoloženje.
Sinoć smo shvatili nešto jednostavno, ali poražavajuće: odgovori ne postoje, jer pitanja i nemaju za cilj da budu logična.
Politička scena se pretvorila u zbirku aktera koji ne nude plan, program ni viziju, već samo generišu haos i računaju da će u tom haosu pronaći neku korist.
I tako se Srbiji nameće politički model u kojem se ideje ne vrednuju po kvalitetu, već po nivou buke. U kojem se moral menja po potrebi, a principi se pakuju i raspakuju kao jeftina scenografija.
U zemlji u kojoj se ni najjednostavnije pitanje - zašto neko nosi nož u crkvu - više ne može logično objasniti, jasno je da je problem mnogo dublji.
Ne nestaje nam razum - nego ga sistematski potiskuju oni koji od nereda žive.
Sigillum Militum Xpisti !