[Јеремија Брђанин]

Неће бит'!

1. Имаш ли макар један документ за то?

2. Наведи које јединице и под чијом командом су прелазиле Дрину?

Било је, само што или жмуриш, или ниси хтео да чујеш.
Нисам копао по архивама нити ме тај посао занима, али сам зато пажљиво слушао шта ми је причао Војислав Лубарда који је прошао ред за клање са непуних 12 година.
Матер их је носила и водила према Дрини а усташе убијале кога стигну. Недићеви људи су гинули на ЛЕВОЈ обали Дрине кољући се са усташама и црном легијом (усташе су у Источној Босни углавном били локални муслимани).  Дакле, ја сам га питао да ли је истина што је мени моја баба Цвијета причала о покољу на обалама Дрине 1942 где су страдали углавном жене и деца а да су Недићевци прелазили реку и клали се са балилуком како би спсили нејач која је спорадично успевала да се докопа обала Дрине.
Лубарда није имао потребе да лаже или измишља, пренео је оно што му је остало урезано у сећању као дванаестогодишњем дечаку.
Покојног писца сам помену зато што је био човек од интегритета, са ставом и који ми је указао част да проведемо неколико сати у шетњи и причи.
Сличну причу сам чуо од Гине Драгић коју су са њена три сина спасили недићевци и пребацили је до Бање Ковиљаче где је радила као болничарка у Санаторијуму све до краја рата а затим добила земљу и кућу у Новој Пазови која је дотле била стопостотно насељена Немцима.
Све у свему, нису само архиве места где ћеш наћи истину о догађајима из прошлости.