[Митић]

Користећи привилеговани положај домаћина и стављајући своје уске интересе у први план, Велика Британија је наметнула и правац спољне и правац унутрашње политике Влади у емиграцији. Још од 1942. почела је да фаворизује комунистички покрет отпора наместо лојалиста оличених у ЈВуО које је предводио легитимни члан Владе. Од 1943. Черчилов кабинет се понаша још „проактивније“: у доступним британским архивима јасно се види да је тражено да се пронађу, а по потреби и фабрикују, компромитујући материјали, како би се једино Тито подржао у Југославији. 32

32 ТНА, ФО 536/9, инструкције СОЕ из 1944.

https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/def...-555-6.pdf

Извор: Ратомир МИЛИКИЋ, "Међународни положај Владе Краљевине Југославије у емиграцији", у: "Сеобе од антике до данас", Тематски зборник 1, Центар за историјска истраживања, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за историју, Нови Сад 2020, стр. 67