10-03-2026, 11:48 AM
Четници
Од септембра 1941. године, канцеларија SOE (види) у Каиру је слала британске официре да координирају са четницима. Капетан Бил Хадсон је био први, а мисијом је на крају командовао бригадир Чарлс Армстронг. Многи напади су извршени на трупе и објекте Осовине, посебно на стратешки важној железничкој прузи Београд-Солун, а такође је објављен и известан успех против бродарства на Дунаву. Међутим, углавном је четничка политика, како је утврдила њихова влада, била да се избегавају акције које би вероватно довеле до одмазде против цивила. Иза овога је стајало горко искуство у Првом светском рату и немачка реакција на активности отпора 1941. године. Главни циљ је, дакле, био да се изграде обучене снаге спремне да се подигну у случају британске инвазије на Грчку или Југославију. Мала количина залиха коју су Британци послали (мање од 1.000 тона у поређењу са 40.000 послатих Титу) додатно објашњава релативну неактивност четника. Ипак, чак и у августу 1943. године, пресретнути сигнал је указивао на то да Немци и даље сматрају Михаиловића својим главним непријатељем и да намеравају да униште његове снаге. (Моја напомена: Ово сам ја подвукао и подебљао).
Четници су трагичне фигуре, пиони ухваћени између великих сила и ривалских идеологија. Иако су жестоко осуђивани 1945. године, ретроспектива показује да је њихова мотивација била барем подједнако патриотска као и код партизана. На крају крајева, борили су се за Југославију ослобођену и нацистичке и комунистичке доминације. У суседној Грчкој, Британија је одлучно интервенисала 1944—1945. године како би спречила комунистичко преузимање власти. Неуспех да се следи слична линија у Југославији — вероватно зато што су Черчила завели комунистички симпатизери, али вероватније из разлога краткорочне сврсисходности — резултирао је тиме да је Југославија окончала Други светски рат и ушла у Хладни рат у комунистичком уместо у западном табору.
Филип Грин
https://prussia.online/Data/Book/wo/worl...%20OCR.pdf
Извор: World War II in Europe: An Encyclopedia, Editor David T. Zabecki, First published 1999 by Garland Publishing, Inc, This edition published 2015 by Routledge (пошто нису нумерисане странице, кад се гледа пдф, видети стр. 1642 и 1643)
Од септембра 1941. године, канцеларија SOE (види) у Каиру је слала британске официре да координирају са четницима. Капетан Бил Хадсон је био први, а мисијом је на крају командовао бригадир Чарлс Армстронг. Многи напади су извршени на трупе и објекте Осовине, посебно на стратешки важној железничкој прузи Београд-Солун, а такође је објављен и известан успех против бродарства на Дунаву. Међутим, углавном је четничка политика, како је утврдила њихова влада, била да се избегавају акције које би вероватно довеле до одмазде против цивила. Иза овога је стајало горко искуство у Првом светском рату и немачка реакција на активности отпора 1941. године. Главни циљ је, дакле, био да се изграде обучене снаге спремне да се подигну у случају британске инвазије на Грчку или Југославију. Мала количина залиха коју су Британци послали (мање од 1.000 тона у поређењу са 40.000 послатих Титу) додатно објашњава релативну неактивност четника. Ипак, чак и у августу 1943. године, пресретнути сигнал је указивао на то да Немци и даље сматрају Михаиловића својим главним непријатељем и да намеравају да униште његове снаге. (Моја напомена: Ово сам ја подвукао и подебљао).
Четници су трагичне фигуре, пиони ухваћени између великих сила и ривалских идеологија. Иако су жестоко осуђивани 1945. године, ретроспектива показује да је њихова мотивација била барем подједнако патриотска као и код партизана. На крају крајева, борили су се за Југославију ослобођену и нацистичке и комунистичке доминације. У суседној Грчкој, Британија је одлучно интервенисала 1944—1945. године како би спречила комунистичко преузимање власти. Неуспех да се следи слична линија у Југославији — вероватно зато што су Черчила завели комунистички симпатизери, али вероватније из разлога краткорочне сврсисходности — резултирао је тиме да је Југославија окончала Други светски рат и ушла у Хладни рат у комунистичком уместо у западном табору.
Филип Грин
https://prussia.online/Data/Book/wo/worl...%20OCR.pdf
Извор: World War II in Europe: An Encyclopedia, Editor David T. Zabecki, First published 1999 by Garland Publishing, Inc, This edition published 2015 by Routledge (пошто нису нумерисане странице, кад се гледа пдф, видети стр. 1642 и 1643)