[Митић]

У рату између партизана и четника, четничке одмазде према партизанима су некако видљивије. Али, ја не знам ни за једну област, у којој су четници побили 500 партизана до априла 1942, као што су партизани побили четника у Херцеговини. Слиједи свједочење Мискина:

Васо Мискин пише 28. априла 1942. године, Покрајинском комитету КПЈ за БиХ о стању у Херцеговини и лијевим скретањима. Дио извјештаја гласи:

„....У Партији је права организациона збрка, што је довело до погрешака. Политички масе српског народа су за нас. Пета колона је немилосрдно очишћена, што се види да су око 500 и више убили истакнутих четника. Партија није искористила и организационо учврстила свој утицај. Ја сам се лично изненадио да Херцеговина овако изгледа.
Четника у њој не постоји, само нешто у Гатачком гарнизону. Основна грешка овог ОК и политичких руководилаца јесте секташтво и лијева скретања. Имају два ударна батаљона са 600 бораца, који су спремни напустити Херцеговину, а само 12 партијаца у њима. То је очит примјер секташтва и низ других примјера. Лијеве грешке огледају се у оштром ударању против Енглеске, краља и владе.
Одраз немилосрдног чишћења пете колоне масе су схватиле, као и велики број партијаца, да треба ударити оштро против Енглеске. Руководиоци нису били свјесни посљедица него су прећутно прелазили преко тога. Примјер, наводимо пјесму:

'Партизани, спрем'те митраљезе
Да чекамо краља и енглезе'

Или

'Краљу Петре, пета си колона,
Чекамо те с пушком из Лондона.'

Низ овиј пјесама, као и против цркве и попова. Дешавало се да су партизани бацали књиге и слике по црквама. Услова има за рад више него и у ком дијелу Босне. О. штаб може у року од 20 дана организовати 4 – 5 ударних батаљона која ће бити способна за све акције, па било то у Босни или у Србији...“

Приређивач је у фусноти ставио своје примједбе на овај извјештај:
„... На једној страни се констатује да је сасвим неправилан рад ОК, а одмах уз такву оштру оцјену истиче се да 'су политичке масе српског народа уз нас', да постоје јаки ударни батаљони спремни да напусте Херцеговину и боре се и у Босни и у Србији, да су услови за рад у Херцеговини веома добри, да је борбеност и спремност маса далеко већа него у источној Босни.... У писму – извјештају наведени су и неки нетачни подаци: о ударним батаљонима, о томе да у Херцеговини више нема четника, о броју чланова Партије.... Могуће је да су ове контрадикторности настале и због непотпуног увида, јер је Васо Мискин на овом подручју боравио врло кратко."

Извор: Tripo Šarenac, „Kazivanja i dokumenti: Prilog istoriji Narodnooslobodilačke borbe u istočnoj i južnoj Hercegovini od avgusta 1941. do juna 1942. godine“, Bileća, 1987, 288-290.

https://x.com/radakovicboris/status/2031438598659023329

Извор: Борис Радаковић