Оцена Теме:
  • 10 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ

Одговори

ШТАМПАН ЗБОРНИК РАДОВА "СТРАДАЛНИ ПУТ - ОД ВЕЗИРОВОГ ДО ЗИДАНОГ МОСТА" (02.09.2025)

ПОДГОРИЦА, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Из штампе је изашла књига Страдални пут – од Везировог до Зиданог моста - Зборник радова са научних скупова у Подгорици и Бањалуци, а уредништво потписује Срђа Трифковић, саопштила је Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве /СПЦ/.

Научни скупови одржани су 10. децембра 2024. у Подгорици и 2. маја ове године у Бањалуци, а зборник је штампан у издању Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске "Светигора".

https://srna.rs/sr/novost/1328149/stampa...g-mosta%22
Одговори

https://srpska.pravoslavie.ru/175021.html
Одговори

Забележена су бројна малтретирања, али и убиства припадника свештенства, док су грађани из страха од реплесалија избегавали да одлазе у цркву или су то пак чинили кришом. Свештеника који је био оптужен као противник НОП-а спровела би у затвор народна милиција. Прво што им ураде обрију им браду, стављају их у мрачне ћелије, па им се онда говоре: „Моли се Богу да ти помогне. Ја сам ти Бог. Или: Како то, да је тај твој Бог тако немоћан? Допустио је, да те ухапсимо и држимо овде! Зар не видиш да смо ми јачи од Бога кога ти исповедаш. Ми се не молимо Богу, па смо слободни” (Вурдеља 1964: 53).

Проту Милана Туцовића, који је био притворен и осуђен на 18 година робије, уочи Васкрса извели су из затворске ћелије, уз речи стражара: „Излази попе идеш да се сретнеш са својим Богом”. Крвнички су га ударали будаком, мрцварили и потом у седећем положају, још живог закопали у земљу (Јовић 2007: 105).

Забележени су бројни случајеви исмевања свештеника, нарочито је било популарно „јахање попова“, које је се могло и завршити и смртним исходом као што је случај са јеромонахом Емилијаном, старешином манастира Рајиновац. Њега су јахали, чупали му косу и браду, шутирали, ударали кундацима и цепали мантију, одсекли су му уши и нос, на челу урезали Крст уз још неколико убода по телу, најзад код места званог „Мала чесма”, скинули голог и заклали. Мештани Бегаљице су сутрадан пронашли његово унакажено и беживотно тело и сахранили по наређењу без верског обреда и обележја (Никитовић 1999: 16).

У јесен 1944. године када су припадници ОЗНЕ ушли у манастир Раковицу, да попишу имовину, ухапсили су монаха Јанићија Станојловића, старог 40 година. Ликвидиран је као народни непријатељ и припадник ЈУвО. Свештеника Машана Петровића, пароха у Великој Моштаници, тројица разјарених комуниста су извели из куће, потом су га тукли, чупали и јахали до брда изнад Умке. Тешко повређен и без снаге, рекао им је: „Не могу више, убијте ме!” Један од њих је извадио пиштољ и пуцао му у чело, 8. новембра 1944. године.

https://unilib.phaidrabg.rs/open/o:1963

Извор: Ена С. Мирковић, "Страх од револуционарног терора у Србији после Другог светског рата", у: Тематски зборник „СТРАХ У НАУЧНОМ И УМЕТНИЧКОМ СТВАРАЛАШТВУ“, Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Лепосавић 2022, стр. 567
Одговори


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

Одговори


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

Одговори

https://srpska.pravoslavie.ru/175193.html
Одговори

У рату између партизана и четника, четничке одмазде према партизанима су некако видљивије. Али, ја не знам ни за једну област, у којој су четници побили 500 партизана до априла 1942, као што су партизани побили четника у Херцеговини. Слиједи свједочење Мискина:

Васо Мискин пише 28. априла 1942. године, Покрајинском комитету КПЈ за БиХ о стању у Херцеговини и лијевим скретањима. Дио извјештаја гласи:

„....У Партији је права организациона збрка, што је довело до погрешака. Политички масе српског народа су за нас. Пета колона је немилосрдно очишћена, што се види да су око 500 и више убили истакнутих четника. Партија није искористила и организационо учврстила свој утицај. Ја сам се лично изненадио да Херцеговина овако изгледа.
Четника у њој не постоји, само нешто у Гатачком гарнизону. Основна грешка овог ОК и политичких руководилаца јесте секташтво и лијева скретања. Имају два ударна батаљона са 600 бораца, који су спремни напустити Херцеговину, а само 12 партијаца у њима. То је очит примјер секташтва и низ других примјера. Лијеве грешке огледају се у оштром ударању против Енглеске, краља и владе.
Одраз немилосрдног чишћења пете колоне масе су схватиле, као и велики број партијаца, да треба ударити оштро против Енглеске. Руководиоци нису били свјесни посљедица него су прећутно прелазили преко тога. Примјер, наводимо пјесму:

'Партизани, спрем'те митраљезе
Да чекамо краља и енглезе'

Или

'Краљу Петре, пета си колона,
Чекамо те с пушком из Лондона.'

Низ овиј пјесама, као и против цркве и попова. Дешавало се да су партизани бацали књиге и слике по црквама. Услова има за рад више него и у ком дијелу Босне. О. штаб може у року од 20 дана организовати 4 – 5 ударних батаљона која ће бити способна за све акције, па било то у Босни или у Србији...“

Приређивач је у фусноти ставио своје примједбе на овај извјештај:
„... На једној страни се констатује да је сасвим неправилан рад ОК, а одмах уз такву оштру оцјену истиче се да 'су политичке масе српског народа уз нас', да постоје јаки ударни батаљони спремни да напусте Херцеговину и боре се и у Босни и у Србији, да су услови за рад у Херцеговини веома добри, да је борбеност и спремност маса далеко већа него у источној Босни.... У писму – извјештају наведени су и неки нетачни подаци: о ударним батаљонима, о томе да у Херцеговини више нема четника, о броју чланова Партије.... Могуће је да су ове контрадикторности настале и због непотпуног увида, јер је Васо Мискин на овом подручју боравио врло кратко."

Извор: Tripo Šarenac, „Kazivanja i dokumenti: Prilog istoriji Narodnooslobodilačke borbe u istočnoj i južnoj Hercegovini od avgusta 1941. do juna 1942. godine“, Bileća, 1987, 288-290.

https://x.com/radakovicboris/status/2031438598659023329

Извор: Борис Радаковић
Одговори

https://katera.news/nevino-stradali-mjes...omen-plocu
Одговори

Тај крај, северна Херцеговина, је толико настрадала да се ни до данас опоравила није. А какво је сад стање тешко да ће се икада опоравити.
Одговори

Колико је на сцени рата и живота владало безакоње, види се по томе што су, од до сада прикупљених 365 жртава комунизма на Кордуну, суђена само 33 лица, а да су без суда убијена 332 лица. Од ових за многа нема податка зашто су убијени. Колико је комунистички покрет у Хрватској и на Кордуну био антисрпски, види се и по националном саставу убијених: Од 365 имена до сада прикупљених, 353 су Срби, 8 Хрвати, 2 Јевреја, 2 Руса (свештеник и попадија). Злочиначко суђење српским интелектуалцима у Горњем Будачком, јула 1944. и њихова бестијална убиства спуштају статус српског народа у Хрватској испод јавно прокламиране српске једнакости и конститутивности. Тај пад се завршава дјеломично 1990. године, а потпуно масовним егзодусом - прогонством у Бљеску и Олуји. Постоји неизбрисив траг између ликвидације српских интелектуалаца 1944. и српског егзодуса 1995. године.

https://arhivvojvodine.org.rs/wp-content...-I-N-T.pdf

Извор: Миле Дакић, "Комунистички злочини на Кордуну : паралеле с другим крајевима : (убијени дуго нису били међу мртвима)", Архив Војводине, Нови Сад; Крајишки културни центар „Свети Сава”, Бања Лука; Књижевни ЕСНАФ, Београд 2024, стр. 74

https://arhivvojvodine.org.rs/komunistic...u-mrtvima/
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним