[Mekenzi]

Када нас јутрос није стрефио шлог, неће никада.

Имамо ми ође неку дечурлију по комшилуку, и пошто знају да ми скупљамо књиге поготово политичке из 90-их година јер долазе стално да траже неке књиге и често се и трампимо за неке књиге и часописе поготово новине и тако то.

Јутрос један мали нам донесе пуну кесу књига разних брошура, неких небитних старих новина и тако то, каже чико ово је за вас..

Међутим , кад тамо у тој кеси књига од Баба Јуле , Мира Марковић. Мемоари. Дневник 1992-1994 година.

Куку и леле, ми одмах знали да на то неће добро изаћи....

Ми се прекрстимо три пута, окадили кућу, опевали молитиву, помолили се и за Шумадинца да се врати на прави пут,  смирили се да нам не позли, јер и дан данас имамо трауме на тај брачни пар...

Кренемо ми, каже Баба Јула децембар 1992...Рат у Југославији траје... 9 јануар.....

Неки Црногорац Радован Караџић је изјавио да је над "србима вршен 50 годишњи геноцид", то није истина, Босанци су и срби, хрвати, и муслимани су живели у истој држави Југославији и они су као један народ....

Пази ти то: Црногорац Радован Караџић. и то неки....

Лепте'ебо, дошло нам под старе дане да узмемо чекић правац Пожаревац да се полупа она биста у оном дворишту па макар нас одмах стрпали у пожаревачки затвор...

Ми даље нисмо могли да читамо о Шугословенству, братству јединству и тим глупостима ...


Но, мисмо се смирили и сели испод наше надстрешнице, скували јачу кафу и сад нешто размишљамо:

Република Српска као и све српске земље не могу без Србије, они широм отворених очију гледају на Србију. Ко год да Влада у Србији они ће бити уз њега јер траже спас и једино виде спас у Републици Србији.

Међутим комунистичко левичарска београдска радикално анархо лева елита, рачунам све странке и политичке актере од 1945 па на овамо никако не воле Републику Српску. Ни Вучић ни опозиција, ни студенти, ни Тадић, ни Вук, Ђинђић, Мићуновић, Милошевићи, Радикали а поготово, не Броз.

Београдској лево анархо политичко комунистичкој марксистичкој политичкој  југословенској елити нису битни Срби у српској, и Срби у расејању, као и увек и свагда њима је битан круг двојке од Старог Града до евентуално Звездаре и то је за њих Србија +- горе доле типа Златибор, Копаоник и тако туристичка места.

Радован Караџић и Врх Републике Српске је бранио и био за српско питање у Босни и да Босна без Срба не може опстати.

У овим мемоарима, види се презир према Србима, српском и све што је српско, а Шугословенство се велича.

Тако и данас, "љуби туђег свог" кад погледаш ове анархо левичаре оне "чупаве" ликове, испред ректората и све те распале београдске ликове, и те богате опозиционе политичке лидере, као и српску садашњу влас' испаде да је Баба Јула била у праву.

Т'гата...