[Коле Којот]

Ајде, један краћи трилинг о једној значајној личности српске историје.
Прво: 
Једна грандиозна личност српске културе рекла је за јунака овог трилинга:
"Не да ми пас на миру умрети!"
Ко је то рекао и на кога се то односило?

Грандиозна  личност српске културе 19-ог века био је Петар Други Петровић Његош.
Он је написао у једном писму:
"Не да ми пас на миру умрети."
Тај "пас" био је Омер паша Латас.
Омер паша Латас је, те 1850. године, требало да са великом османском војском упадне у Црну Гору и "заведе ред". 
Оно што болесни Његош тада није могао знати је да је Латас слао поруке Великом везиру и султану, у којима је знатно преувеличавао бројност црногорских снага и умањивао вредност Црне Горе, убеђујући их да не треба трошити "царску војску на ове планинчине коју никакву вредност немају". За Његошевог живота, до интервенције Османске војске није ни дошло. Тек 1852. године, за време кнеза Данила, дошло је до упада војске Омер паша Латаса, али уз сличан сценарио, па је Латас практично дао времена бечкој и петроградској дипломатији да изврше притисак на Порту да њихова војска напусти Црну Гору. Омер паша Латас, за тих пар дана, само је демонстрантивно продефиловало Црном Гором, не извршивши ниједан злочин.

Извор: Љубомир Ненадовић, "Писма из Италије":

VI.

У Неапољу, марта 1851.

Владика је јуче ваздан брижан и зловољан био. Кад сам му дошао, пружи ми једно писмо: „Читајте!“ вели.
Познам одмах, да је нешто љут; јер само кад није добро расположен, или кад му се болест погорша, говори ми Ви, а иначе свагда каже ми Ти.
Ја узмем писмо; преврнем га и обрнем са свију страна, но ништа нисам могао прочитати. Писмо је писано шифрама.
Уместо писмена биле су саме цифре. Ја ce насмејем, и кажем му, да ништа не разумем.
„Али сам га", вели, "ja разумио! Омер паша кренуо из Moстара својим крвавијем трагом у Сарајево.
Путем убио Али-пашу Сточевића, и намјерава, како Бoсну и Крајину сасвим умири, да удари на Црну Гору.
Шта коме чини овај каменити крш, окупан сузом и крвљу!
Зар се већ ниje наситио блага и господства, за које је променио своју вјеру?
Не да ми пас ни боловат' ни умријет' с миром. - Е дабогда, пошао трагом свију потурчењака;
српско му зрно срце разнијело, као што је то било свима потурченим пашама; е, дабогда га разгубало српско млијеко, којим је одојен;
e, дабогда, на страшном суду погледао се у очи с Обилићем!"

Владика тако говораше...