[Бенито]

Само коментар. "У нашој историографији то се сматра крајем политичког утицаја босанског муслиманског племства у даљој историји Босне."
Зар нису они имали утицај током Аусто-угарске окупације и до краја I светског рата?
Такође, неке привилегије су успели да сачувају између два рата и били су део власти.
Колико је српска политичка елита, од 19. века па до II светског рата гледала да се реши политичког утицаја босанског муслиманског племства?
Колико је успела у томе?

То је сад више питања.
Када се каже да су изгубили утицај који су имали, мораш да схватиш да су они до Омер-паше Латаса и његовог похода на Босну, имали апсолутни утицај, односно 100% на догађаје у Босни као провинцији. Они су утицали и ко ће бити травнички везир, а поготово које ће одлуке доносити. Од Латаса, то више није било исто.
Калај је већ покушавао да их поврати, али он је више, у стилу германске-римокатоличке језуитске дипломатије, ишао на стварање новог националног идентитета Босанаца, са или без помоћи беговата.
У Краљевини СХС, Пашић је попуштао беговату како би они гласали за Видовдански устав и доцније како би их одвојио од Хрвата. Тако је, донекле, укинуо и аграрну реформу у Босни за беговску земљу. То је, међутим, довело до реакције и јачања Савеза земљорадника Јоце Јовановића Пижона, који су највише гласова и имали у Босни и Херцеговини, и то и од православних и од муслимана. Свакако је странка Мехмеда Спаха представљала беговат и држала се владајуће већине. 
Да су били неискрени у тој сарадњи, како је предвиђао и Латас, још један век раније, показује и почетак Другог светског рата, када је потпредседник ЈМО Куленовић одмах пристао уз Павелића. Муслимански интелектуалци су делом остали из Србе и Дражину војску, а сиротиња се поделила на три групе, које су међусобно биле супротстављене: усташе, комунисте и четнике. Дакле, није дошло до јединственог националног укрупњавања.
До тога није дошло ни у Брозовој Југославији, све до амандмана на устав из 1971. године. Али, ни то што су муслимани почели да се пишу великим словом није довело до њиховог идеолошког и националног уједињења. За то је био потребан један тежак рат, да бегови буду на њиховом челу, да то одобри и ратни противник, и да имају јаког савезника. Све се то остварило 1992-95, и тако су бегови дигли главу и створили беговску државу, у новим условима, на српском националном простору.