23-04-2026, 09:43 PM
(23-04-2026, 02:03 PM)Monarhist Пише: Није успела уопште, а није се ни нарочито трудила, јер им је у сваким преговорима гарантовала привилегије а у неким случајевима чак и очување феудалног поретка.
Цитат:На жалост, на челу Срба приликом распада бивше Југославије, налазила се прилично недорасла елита, која је, вољно или невољно, починила страховиту грешку приликом решења питања Босне и Херцеговине. Они не само да су ушли у један тежак рат, него су и босанске муслимане гледали као једну и јединствену целину, што они, а поготово тада, нису били. Омогућили су директно дизање главе босанским и другим беговским фамилијама, који су заузели највише функције у Босни, заштитили чланове својих фамилија, а отерали муслиманску сиротињу у изгибеније. У томе су имали огромну помоћ не само босанских Срба, него пре свега власти у Београду.
Ово је чиста утопија. То што већина муслимана није била за Алијину опцију не значи да је била за српску или про-југословенску. Стање је историјски по правилу било углавном обратно јер су муслиманске елите, ту укључујући и неке беговске породице, у начелу биле за договор за православнима, док су нижи слојеви то кочили.
Осим тога не постоји и није постојало босанснко племство. Те беговске породице нису били никакви племићи, а поготове не са "средњевековним коренима" како су то лажно тврдили.
Размишљао сам да ли да одговорим на ово, јер се одвајамо од теме. Али, мислим да је значајно нешто о овоме написати, а што до сада није био случај, ни у нашој , ни у бошњачкој верзији рата 1992-95. године.
Рат у Босни, 1992-95. године, биће у будућности предмет интересовања неких нових генерација историчара. То ће наступити тек онда када носиоци политичке власти и у Републици Српској и у Муслиманско-хрватској федерацији не буду више на власти они чија је идеологија дубоко укорењена у доминантну верзију виђења узрока и повода рата у Босни, 1990- их. Тек тада, природно ће историчари почети да гледају у различитим правцима, без икаквих идеолошких или политичких ограничења, која често могу бити невидљива.
Можда ми то нећемо ни доживети. Али, у једно сам сигуран - баш тамо где је "најслађе", односно оно у шта априори верујемо, биће предмет посебног интересовања и тамо ће се пронаћи нешто што нама данас изгледа невероватно. Другим речима, не треба много веровати у садашње две верзије рата у Босни и Херцеговини, јер се и сада, тридесет година од краја рата, види да нешто дебело шкрипи у обе те верзије.
Живи били, па видели....