24-04-2026, 02:03 AM
Добар део овог Квиза - српска историја, у последњих неколико месеци, посветио сам различитим историјским питањима везаним за појаву и одржање босанских бегова на простору Босне и знатно мање Херцеговине. Обнову ове религиозне и идеолошке групације у новим модерним временима, њихово прилагођавање кроз разне историјске периоде, када су мењали своје изгледе, али никада нису променили темељ своје егзистенцијалне поставке, у чијем се темељу крије патолошка мржња према сопственом православном корену, тако карактеристична за ренегате, коју су успели, после оволико векова, да уобличе, са или без помоћи са стране, у јединствен национални бошњачки идентитет за којим су се повели практично сви босански, али и пештерски муслимани.
Феномен опстанка ове заоставштине из времена Османског царства на овим просторима, њихов опстанак и еволуција, за Србе у будућности морају бити од изузетно важног значаја.
За разлику од већине Срба, нарочито у Републици Српској, нисам задовољан резултатима Дејтонског споразума. Тај споразум јесте зауставио рат, и то на тај начин да је после годину дана, с неколико доцније, изгледало као да се није ни водио, осим што су иза њега остали тешки трагови и пуна гробља. Тај споразум јесте дао Србима право на сопствени ентитет у оквиру БиХ.
Али..... Тај споразум је и омогућио да беговат, оличен пре свега у СДА, а ми други тамо нису бољи, уобличи културни и национални бошњачки идентитет, базиран више на "анти-српској конотацији, него на сопственој самоспознаји. Границе, иако формалне, између два ентитета, врло су неприродне и неповољне за Србе. Посебно је важан пример Тузланског кантона у који су Бошњаци сакупили некадашње муслимане из Дринске регије.
Код Бошњака се, готово у сваком јавном наступу, осећа жеља за осветом према Србима. И то нарочито према Србијанцима, које апострофирају као главне узрочнике рата у Босни. Нема их много, али их има довољно. Држе врло важну територију, мислим пре свега на Тузлански кантон, са кога у будућности, уз неког јаког савезника, могу направити велике проблеме Србима, и угрозити и саму Србију. Да су остали само на нивоу Зенице и Травника, чак и са овом националном идеологијом, ни по јада. О Брчком да и не коментаришем.
Нарочито је важан елемент Сребренице. Тај ратни злочин се стално подгрева и враћа у рамове геноцида не због жртава, него због позива на освету и будуће националне мобилизације.
Босанске преживеле беговате, који воде главну реч у изгледу и обликовању босанске културне и националне политике, видим у будућности као огроман проблем за Србе, који тај проблем,макар у Србији, готово да и не примећују.
Ето, зато сам поставио неколико десетина питања у вези историјског питања постојања босанских бегова кроз векове.
Феномен опстанка ове заоставштине из времена Османског царства на овим просторима, њихов опстанак и еволуција, за Србе у будућности морају бити од изузетно важног значаја.
За разлику од већине Срба, нарочито у Републици Српској, нисам задовољан резултатима Дејтонског споразума. Тај споразум јесте зауставио рат, и то на тај начин да је после годину дана, с неколико доцније, изгледало као да се није ни водио, осим што су иза њега остали тешки трагови и пуна гробља. Тај споразум јесте дао Србима право на сопствени ентитет у оквиру БиХ.
Али..... Тај споразум је и омогућио да беговат, оличен пре свега у СДА, а ми други тамо нису бољи, уобличи културни и национални бошњачки идентитет, базиран више на "анти-српској конотацији, него на сопственој самоспознаји. Границе, иако формалне, између два ентитета, врло су неприродне и неповољне за Србе. Посебно је важан пример Тузланског кантона у који су Бошњаци сакупили некадашње муслимане из Дринске регије.
Код Бошњака се, готово у сваком јавном наступу, осећа жеља за осветом према Србима. И то нарочито према Србијанцима, које апострофирају као главне узрочнике рата у Босни. Нема их много, али их има довољно. Држе врло важну територију, мислим пре свега на Тузлански кантон, са кога у будућности, уз неког јаког савезника, могу направити велике проблеме Србима, и угрозити и саму Србију. Да су остали само на нивоу Зенице и Травника, чак и са овом националном идеологијом, ни по јада. О Брчком да и не коментаришем.
Нарочито је важан елемент Сребренице. Тај ратни злочин се стално подгрева и враћа у рамове геноцида не због жртава, него због позива на освету и будуће националне мобилизације.
Босанске преживеле беговате, који воде главну реч у изгледу и обликовању босанске културне и националне политике, видим у будућности као огроман проблем за Србе, који тај проблем,макар у Србији, готово да и не примећују.
Ето, зато сам поставио неколико десетина питања у вези историјског питања постојања босанских бегова кроз векове.