[Бенито]

Добра анализа Бенита, с тим да су САД већ после ПСР постале светска сила бр. 1 пре свега по економским капацитетима. Британија је претрпела огромне људске губитке у том рату за разлику од Американаца који су се на крају прикључили и покупили сав кајмак.
Пошто им је међуратна политика била лоша, Черчилу је остало само да се копрца.

Прво - хвала, иако то није била анализа, него кратки осврт 
Друго - наши историчари упорно понављају да је САД постала светски сила после Првог светског рата, што је само делимично тачно. Међутим, код нас се то упорно понавља. 
Нису постали Велика сила, иако су били на том путу. Посебно после изградње Панамеричке железнице и многих других важних промена у америчкој економији и приведи, као и банкарству.... Да не дужим сад о томе.
Али, нису били светска сила, иако су много утицали на исход Првог светског рата, јер нису пресудно утицали на Мировни уговор после Првог светског рата. 
Свет је остајао колонијалан и то је обезбеђивало и Француској , а посебно Уједињеном краљевству, примарно место Велике силе. Међутим, изградња две велике и непрекинуте железнице: Панамеричке и ТрансСибирске, умногоме су смањили снагу западноевропских привреда у односу на америчку и совјетску. Није чудо што су, 1930-их година, и америчка и совјетска привреда, иако припадници два радикално другачија друштвена система, доживела исти, готово идентични друштвени земљотрес, а то су били масовни јавни радови. Наравно, ове државе би убрзо финансијски колабирале, али под условом да је потрајао мир. Међутим, главни финансијер, а то је држава, могла је тај удар да издржи само под условом да се вишак створеног, који нико неће и не може да купи, утроши на један велики рат, и да се у том рату победи, па да поражени то све плате. То је права позадина Другог светског рата.
САД и СССР излазе као победници Другог светског рата и остају једине Велике силе, након истог, јер постављају нови светски поредак у коме више није било колонија, онако како су постојале више векова. Тако је пала доминација Уједињеног краљевства и они престају да буду Велика сила. Исто важи за Француску. Буквално, то се показало у Јон -Кипурском рату, али то је нека друга тема.
Зашто су подржали Броза, Американци и Совјети? Зато што им је било важно да направе једну конструкт државу која ће оличавати тај нови светски поредак подељен између САД и СССР. За држава и њен диктатпр, били су потребни као експериментални пројекат преко кога ће деколонизовати Азију и Африку, оснивати нове државе или режиме сличне оном какав је Броз, по налозима НКВД-а поставио у Југославији. 
Черчил је све то схватио, али не 1943. године, после Треће Вашингтонске конференције, како то показује Самарџић и неки други историчари пре њега. Он је то схватио још кад је Чемберлен потписао онај Минхенски споразум, 1938. године.
Али, Черчилова грешка је била у његовој вери у све предности које је имало Уједињено краљевство, па се надао да ће се поновити Први светски рат и његове последице. Међутим, на крају Другог светског рата, ни сам Черчил се више ништа није питао ни у Уједињеном краљевству, а камоли у постратовском свету. 
Почело је доба деколонизације, или неоколонизације, што је много бољи израз. У том смислу, Американци и Совјети држали су се старих принципа аустроугарске спољне политике на Балкану, која је подразумевала умртвљавање Срба и њихово свођење на Обреновићевске границе. То смо гледали 55 година, а онда су се у ту главну слику, умешали и Европљани, односно Немци. Таква поставка је и данас.
Данашња Србија је по свим параметрима наследница брозовистичке заоставштине и од тога нити жели, нити уме да се отресе.