[Филип Ђукић]

Могло је то мало опширније...
Одговор је тачан. 
Још крајем 19-ог века, Краљевина Италија је направила Венецијански бијенале. Отворен је поводом венчања италијанског краља Умберта III. Од тада до почетка Првог светског рата, пет држава је добило своје павиљоне. Међу њима није била Краљевина Србија, пошто је српски краљ Петар Први гајио изузетно хладне односе са Краљевином Италијом, иако је италијанска краљица била његова свастика. 
Тако је то настављено и после Првог светског рата. Временом је Италија постала главни противник Краљевине СХС/Југославије, поготово од доласка фашиста на власт. Њихова умешаност у убиство краља Александра Карађорђевића била је очигледна. Умало није дошло до рата између Краљевине Југославије и Краљевине Италије.
Међутим, после 1935. године, а онда из године у годину све више, Краљевина Југославија се све више приближавала политици Италије. Већ 1937. године, Италија је била посредник размене информација између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке, која је била изузетно заинтересована о потезима Краљевине Југославије, члана и оснивача Мале Антанте, у случају немачког напада на Чехословачку републику. Стојадиновић је одлучио, уз кнеза Павла, да Краљевина Југославија остане пасивна. 
Мусолини и Ћано су то схватали као велики успех своје дипломатије. Стојадиновић обрнуто - као своје. Углавном, у смеру све бољих односа, Италијани су одлучили да Краљевина Југославија добије свој павиљон на Венецијанском бијеналу. Тај павиљон претходно је био планиран за Краљевину Шведску, али је та одлука промењена.
Први "комесар", односно уметнички директор павиљона Краљевине Југославије на Венецијанском бијеналу био је др Милан Кашанин. По њему је и добио надимак "Кашанинов павиљон".
И данас је у власништву републике Србије.

Ово је веома поучно. Само, Умберто I, а не III.