[Милослав Самарџић]

Ниђе везе са реалношћу.

У октобру је главно наређење било да се што пре крене ка Дунаву како би се спојили са Црвеном армијом и заједно ослободили Београд.
Горе је нетачно да није ослобођен Чачак. Чачак јесте ослобођен, љотићевци су га бранили. Није заузета немачка касарна на периферији града.
Међутим, уместо похвале стигло је наређење да не губе време и да крену да се спајају са Совјетима. Било је битно да што пре заузму Београд, пре него што Немци успеју да довуку још трупа из Грчке.
И у наставку рата су главни противник НОВЈ били Немци. Видимо где су главне снаге биле концентрисане, како су тенковске бригаде и авијација ишле право ка Трсту. Дражина групација од повлачења са Немцима ка Босни је била прилично занемарена, скоро до краја рата.

Да се вратимо на Донована.
Нема најбитније информације, да је немачке повлачење скоро потпуно пресечено. Од краја августа до половине октобра Немци успевају да до Београда довуку свега неколико пукова. Један је послат ка Зајечару, други је стигао само до Београда.
Не зна за план Црвене армије да у муњевитом продору заузму Београд, и присиле Немце да се споро повлаче преко Босне.
Не зна ни за процену савезника да није могуће да се пресече немачко повлачење из Грчке.

Ватра, да ли знате чије је ово наређење, тј. којој јединици је издато, 16. октобар 1944:

‘’Пошто су им пресечене све комуникације за одступање
упадом руских трупа у Бачку и Шумадију, то Немци једино могу покушати да се извуку долином Западне Мораве у правцу Сарајева. Евентуално могу покушати да се преко Санџака извуку ка Вишеграду. За спречавање извлачења Немаца, наше трупе ће блокирати Краљево, Чачак и клисуру између Чачка и Пожеге.’’

Иначе, партизанима је још половином септрембра наређено да иду ка Совјетима.
А Немци су у септембру донели план за повлачање са Балкана, Солун -. Скопље - Приштина - Нови Пазар - Сјеница - Вишефрад - Сарајево. То јест, нису планирали повлачење преко Београда.