[Шумадинац]

Тако је војводо Јеремија! У то име и свих наших четника ево једне наше песме....


МОЛИТВА СРБИНОВА

Боже мили, чуда великога!
Бог допусти Србима главаре,
Баш какве је народ заслужио
Док помисли грешан да су наши.
Тешко нама, чудних ли главара!
Нит' су Срби нити су хришћани,
Жбири страни и србски душмани.
Најгори је први међу њима,
Десна рука кнеза овог света,
Београдски Али-бег Муслија,
Арбанашко-усташка харпија!
Дахијама народ је предао
Крв да пију, харач убирају,
Да му раде све што их је воља.
А Мурата, проклетог султана
Што с Турцима на Косово дође,
Њега хвали крвник београдски,
Лаже, хвали, уста не заклапа.
Њега хвали,
Космет он предаје,
Пет векова борбе ич не хаје!
Док војводе, ђенерали наши,
Код душмана стручну школу уче;
Трбух им на опасачу јаше,
Бритка сабља по земљи се вуче.
Свом народу помоћи не мисле.
Старци наши, наше седе главе,
Мудраци и од науке људи,
Чајић пију док у њ' кекс умачу,
Срце их ка Србији не вуче.
Свом народу помоћи не мисле.
Црква нам се православна
Од народа удаљила;
Увек је кроз историју
Сабора на челу била.
Зло је време опет дошло
Напаћеном србском роду,
Неће нико да помогне
Нашој борби за слободу.
Остаје нам само нада
У четнике, одметнике,
Кадре стићи и утећи
И на страшном месту бити.
Грешни јесу, ал' су Срби!
И Косовски завет памте,
Цара Лазу и Милоша,
Југ-Богдана, Југовиће;
За Крст Часни и слободу
Пострадати кадри биће.
Из тамница и затвора
Изаћи ће неки јунак;
Оштра ока, мирне руке,
Нови Милош, или Дејан.
Слава њега вечна чека
Правог сина свог народа;
Мудрог, спретног и одважног
Па макар га звали Сека.
Бог ће дати свом народу,
Велика је Божја сила;
Опет неког Радојицу,
Ил' Новака, ил' Гаврила.
Да у србске песме уђе
Што је народ одбранио,
Протерао слуге туђе,
На радост нам испунио
Вечну клетву Лазареву,
Завет оца Светог Саве,
Нашег рода Свете главе,
Свих Србаља Свете Славе!

Амин+!


Записано у црквеној порти о Духовима 2026. лета Господњег од непознатог гуслара.