[Шумадинац]

Даклем, УДБ-а сумња да су студенти планирали симулацију звучног топа. А ускоро ће бити да су студенти одговорни и за пад надстрешнице, за листе чекања у здравству, за корупцију која је појела институције, за киднаповања, пребијање малолетника и студената, за партијско запошљавање, за одлазак младих из земље, за предају КиМ....

У сваком случају некоме се фотеља озбиљно тресе...

"Студенти" се понашају као партизани друже...

Види овако синовац, да ти детаљно објаснимо "ко се понаша као партизани", пошто си очигледно погрешно информисан. Исто тако си неинформисан и о Другим светском рату јер НЕ ЧИТАШ, него "уби" доленак са питањима па хоћеш све на готово... 

Наиме, језгро партизанског покрета су чинили бивши робијаши, предратни кажњеници и људи са маргине друштва који су у ратном хаосу видели шансу за сопствену промоцију. То сад исто видимо, не међ' студентаријом како ти велиш, него међ' оним другима - у камповима и на контрамитинзима, коју важну улогу играју осуђивани криминалци, навијачке групе и лица са досијеима за насиље и убиства. Они служе као физичко обезбеђење партије и притисак на студенте и народ. Е сад, припадници КПЈ су се лажно представљали као "народноослободилачка војска" коју чине угледни сељаци и радници, док су заправо били вођени уским партијским, коминтерновским интересима за насилну промену поретка.
Исто тако и тзв. "Ћаци" (назив је настао управо због пропалог покушаја фингирања студентског идентитета). Власт их организује и представља као "незадовољне студенте" или "обичан, слободан народ", док се на терену испоставља да су у питању појединци са криминалним досијеима, партијски војници и људи који ту бораве за дневнице. Даље... Комунисти су били вођени крутом идеологијом и апсолутном лојалношћу партијској хијерархији, Коминтерни и Брозу, извршавајући наређења без поговора. Исто тако и "Ћаци" које их карактерише беспоговорна оданост вођи и владајућој странци. Они преузимају партијски наратив као догму (што се види када званичници попут Ане Брнабић са поносом прихватају назив "ћаци" и "Ћациленд" како би одбранили своје присталице). Да видимо још паралеле... Свакога ко није подржавао њихов покрет 1941. године (сеоски кметови, домаћини, интелектуалци) одмах су проглашавали за "издајнике", "фашисте" и "сараднике окупатора" ради политичке и физичке елиминације. Тако и савремене "ћације" режимски медији и логистика користе за физичке и вербалне нападе на праве студенте и професоре који протестују. Они који протестују брзо бивају означени као "страни плаћеници", "фашисти" и рушитељи државе.

Даклем, оба феномена су "пешадија комунистичког система" састављена од друштвене маргине (материјално уцењених или криминогених структура), која се користи као притисак против истинске грађанске, националне, академске и интелектуалне елите једног друштва.