[Mekenzi]

Слободан Милошевић, звани "мали Лењин" је био марксиста. Зоран Ђинђић је био неомарксиста. То неомарксиста значи неолиберални прагматични опортуниста у економији, Фихтеов националиста у политици и ЕУ марксиста у култури ... Неомарксизам је прикривање идеологије, понашање као да идеологије нема. Зато се у први план истиче прагматизам. Неомарксизам је коришћење свих идеологија у сврху уништења или бар одумирања државе и народа. Као неолиберал у економији Ђинђић је полазио од тога да је држава већ мртва. Као левичар је тежио да Грамшијевим "дугим маршем кроз институције" оствари марксистичко одумирање државе, што је сврха ЕУ као неомарксистичког пројекта. Као националиста је користио за популизам и инфантилизацију бирача националне теме. Ђинђић је рушио Милошевића са лева као ЕУ неокомуниста већи од сваког комунисте. За неомарксисте је карактеристично Макијавелијево да "циљ оправдава средства" а средства су коришћење и наопаког национализма и наопаког банкарског либерализма и потуљеног, подлог неомарксизма. Све у сврху демонтаже и одумирања народа и државе. Обојица, и Милошевић и Ђинђић су били исто, левичари. Уосталом, странка другог је заменила странку првог у Социјалистичкој интернационали. Апсурд је да Србијом влада 80. година иста политичка елита и представници истих породица. Александар Вучић је директан наследник онога што је започео Зоран Ђинђић. Оно што је Ђинђић започео то је Александар Вучић довео до потпуног апсурда. Живимо у апсурдној политици прагматичних опортуниста без икакве стварне и јавно изнете идеологије а уз једину јасну потчињеност страним банкарима.

Потписујемо ово.

Извор Хелмкаст.

https://www.facebook.com/100064152152747...6nQKQa8Al/