[Бенито]

Треће питање:
Кад смо били деца, водили су нас на излет. Између осталог, посетили смо Музеј у Шапцу, где нам је неки официр ЈНА држао предавање о Церској бици. Када се предавање завршило, официр је дозволио да поставимо питања. Иако тада ништа нисам знао о Церској бици, осим онога што је он испричао, дошло ми је да поставим једно логично питање. Одговор официра био је туц-муц. Па, да поставим то питање и овде као треће питање трилинга питања о Церској бици:
Зашто је аустроугарска војска уопште дошла на планину Цер?

5. армија Балканске војске АУ армаде имала је задатак, по Поћорековом плану, да форсира Дрину, сагради мостобран за прелаз већег дела својих снага, а потом се једним делом својих јединица споји са 2. армијом која је наступала из Срема, а својим ударним јединицама форсира Јадар, разбије Трећу армију Српске краљевске војске и освоји Ваљево, "стратешку тачку од најважнијег значаја", како је то говорио пуковник Живко Павловић, начелник Оперативног штаба Врховне команде. 6. армија АУ армаде имала је задатак спречи да се вежу Црногорска краљевска и Српска краљевска војска, односно да изврши притисак на Ужичку војску СКВ и одвоји је од Треће армије.
Другим речима, Трећа армија СКВ била је главна мета напада преко Дрине. И бранили су се јуначки.
Са друге стране, распоред снага СКВ је био следећи: Прва армија, под командом ђенерала Петра Бојовића, налазила се на терену Паланка -Рача-Топола; Друга армија, под командом ђенерала Степе Степановића, на терену Лазаревац-Лајковац; а Трећа армија, под командом ђенерала Павла Јуришића - Штурма, на терену Ваљева. Испред њих, према гранчицама, налазиле су се специјализоване трупе, типа Одбрана Београда, Одбрана Шапца, Одбрана Смедерева, као и четнички одреди. Врховна команда СКВ до самог почетка напада, 9. августа 1914. године, није била сигурна у правац напада АУ армаде. Зато су главне снаге све три армије биле удаљене око 50-60 километара од границе. 
Када су увидели да главне снаге АУ армаде нападају преко Дрине, ВК дала је наредбу да се Друга армија помери према западу и формира командно место у Убу, а Прва армија да се помери према Лазаревцу. И Бојовић и Степа су своје армије померили изузетно брзо.
ВК увиђа да ће 5. армија АУ армаде форсирати Јадар и да српска Трећа армија не може да одржи одбрану на том терену. Томе је, заправо, раздвајана Трећа армија на два дела, већи део остао би да брани Дрину, а мањи би остао у позадини. Зато је ВК дала наредбу Степи да са својим снагама приђе и активно помогне одбрану долине Јадра. Зато је Степа и привукао себи обе Моравске дивизије, а на југ Цера ставио Моравску дивизију другог позива, под командом Љубе Милића, своју највероватније најелитнију дивизију, како би форсирао долину Јадра.
Степа стиже у Божурњу, где формира штаб. Тада увиђа да се 29. дивизија одвојила и кренула превише напред и то преко Цера. Мења одлуку Врховне команде и наређује напад Комбиноване дивизије и Моравске дивизије првог позива да избију на Текериш. Ту је његова генијалност дошла до изражаја, јер је препознао ситуацију и дошао до иницијативе, која је и довела до победе у Церској бици. Другим речима, како је то говорио Дража Михаиловић за Оперативну групу дивизија комуниста приликом њиховог форсирања Србије, у пролеће 44,:"Појешће их терен." Управо се то десило са 29. дивизијом на Церу. Управо како је приказано у филму "Марш на Дрину", снаге за снабдевање, комора и остале помоћне снаге биле су предалеко од Текериша.
Е, ту долазимо до одговора на питање:
Зашто се АУ армада уопште попела на Цер?
Аустроугарски официри тражили су стални ватрени додир са непријатељем. Ту је трик целе ове приче. Рецимо, 2. армија је стала чим је на препад освојила Шабац, јер се Одбрана Шапца повукла неколико десетина километара на исток.
Међутим, са Дринског правца постојала је једна јединица која је све време била у борбеном контакту са нападачем. То је био Јадарски четнички одред, под командом потпуковника Војина Симића, војводе Вука. Они су стално провоцирали нападне снаге, појављивали им се иза леђа, вршили саботаже, изазивали "пријатељску ватру" где су ау војници пуцали једни на друге, итд.... Јадарски четнички одред је, попут магнета, навукао 29. дивизију да се попење на Цер. Тиме је њихова нападна снага драстично опала, иако су били на сваки начин надмоћнији, и то је искористио ђенерал Степа и извршио контраудар.
Другим речима, да је ђенерал Степа форсирао Јадар, како је наређивала ВК, Моравска дивизија другог позива била би масакрирана од оне хаубице са Иверка и још једне која се налазила супротно од ње и које су потпуно контролисале долину Јадра. Степа је увидео о чему се ради и самоиницијативно променио ток битке.
Али, свега тога не би било да се АУ армада није пењала на Цер. А попела се на Цер зато што су их четници војводе Вука на то навукли.
ПС То је одговор на питање који није знао, или није хтео да зна официр ЈНА ономад пре три и по деценије. А не знају, изгледа, захваљујући генијалној ЈНА, ни данашње генерације Срба.

Милославе, претпостављам да си ово похвалио.