[Краљевина Шумадија]

а) Београд:

Обавештајни штаб Д. М. разбијен је од стране СД-а.

Становништво је под снажним утиском објављених, оштрих мера одмазде због злочина Д. М. Стрељање потпуковника Калабића оставило је трајан утисак и показало становништву да је немачки Вермахт одлучан да безобзирно поступа против саботера.

Незадовољство због несташице животних намирница и даље траје. Извршено је више хапшења. Ситуација је и даље мирна.

б) Подручје 704. пешадијске дивизије:

Упркос ударима изведеним почетком октобра, већ сада поново постоје знаци успешног наставка привремено прекинутих настојања на организовању Д. М. Мере прогона које се и даље непрекидно спроводе још нису довеле ни до каквог стварног узнемирења подручја.
Јужно од Јабуковца пријављена је комунистичка група која делује самостално и која, како изгледа, напредује у правцу југозапада.

На подручју Хомоља и у широј околини издвајају се четири већа подручја деловања Д. М.

1. На простору североисточно и јужно од Кучева, Трибрoђанин је одржао низ скупова ради подстицања становништва на побуну. Јачина његове групе износи око 60 људи.

2. На подручју Жагубице – јужно од Бељаничке шуме креће се више група Д. М. под вођством Синише и Пилетића, а да притом нису активно иступале. У првом плану, чини се, налазе се пропагандни скупови прикривени као свадбе или прославе славе. Група и даље представља сталну опасност за јединице ОТ на подручју Жагубице и источно од ње. Постоји добар пут снабдевања банди из долине Мораве све до непосредне близине висова Бељаничке шуме. Наводно се у њиховом логору налази пет немачких заробљеника.

3. У области источно и североисточно од Петровца веома је активна Живковићева банда (јачине око 100 људи), која под вођством Прице продире све до подручја Пека (источно од Пожаревца). Тежиште деловања групе вероватно је у Рановцу (9 км североисточно од Петровца). Саботаже извршене на подручју Велико Село (17 км југоисточно од Пожаревца) – Петровац, међу којима је и дизање у ваздух железничког моста код Батуше (14 км југоисточно од Пожаревца), морају се приписати овој банди.

4. На простору јужно од Петровца па до јужне границе дивизије налази се Банковићева група (јачине око 100 људи). Она је извршила напад на двојицу немачких војника и одред ССW јачине 24 човека у Златову (20 км јужно од Петровца). Као мера одмазде због немачког фелдвебела који је том приликом убијен, стрељано је 50 присталица Д. М. Током сопствене операције у Добрњу (7 км југозападно од Петровца), стрељањем вођа Д. М. Пејичића и Јеремића разбијен је штаб ове групе.

Заједничким деловањем група Живковић–Банковић и Пилетић врши се саботажни притисак на линији Пожаревац–Петровац–Жагубица–Бор.

За све групе важи да, уз све већу спремност за нападе, настављају да ометају рад управе и да становништво, уз претње, присиљавају да приступи организацији Д. М.

На западном подручју дивизије налази се више комунистичких група, које су нарочито на подручју северозападно од Пожаревца развиле живу пропагандну активност. Овде су спаљене три општинске архиве.

Izvor: NARA, T-315, R-2243, 001117-001118

Немачки извештај од 19. 12. 1942, односи се на период 10. 12 - 19. 12. 1942.

Под б) -4:

Јеремић је кап. Драгољуб М. Јеремић (1908-1942) и он јесте тада у борби с Немцима погинуо. Одликован је К.Зв.
Пејчић је кап. Михаило Ј. Пејчић (1910-1975) и он није "стрељан", већ је заробљен. Преживео је Маутхаузен, а умро је 30. год. касније у њујоршкој болници.