08-10-2026, 11:27 PM
Др Александар Стојановић, виши научни сарадник
Институт за новију историју Србије, Београд
СТРАХИЊА ЈАЊИЋ И СРПСКИ ГЕСТАПО
После смењивања са чела локалне самоуправе у Лесковцу, Јањић је 14. априла 1942. године прешао на рад при Председништву Министарског савета, где је основао један оружани одред и имао канцеларију. Званични назив тог одреда, утиснут на меморандуме и преписку коју је Јањић водио био је: 1. специјални оружани одред „Београдски”.26 По свој прилици, главни задатак овог специјалног одреда било је хапшење генерала Драгољуба Михаиловића. Он је одмах укључен у акције против ЈВуО, које је немачка 717. пешадијска дивизија спроводила у западној Србији. Јањићев одред имао је да делује под оперативном командом потпуковника Фрикеа, чији се штаб налазио у Чачку. Задатак је био опкољавање Голије. Крајем априла Јањић је, међутим, са положаја послао немачкој команди у Чачку извештај, у коме је за сарадњу са ЈВуО оптужио низ локалних руководилаца и команданата колаборационистичких оружаних формација. Због ове денунцијације били су ухапшени пензионисани жандармеријски пуковник Милош Павловић са сином, као и мајор Војислав Пантелић, командант СДС у Краљеву. После саслушавања Павловића од стране немачке војне обавештајне службе и суочавања са Јањићем, команда 717. дивизије утврдила је да је реч о лажној денунцијацији и послала предмет Страхиње Јањића полицији безбедности при Војном заповеднику у Србији, захтевајући процесуирање.27
-------------------------------------
38 Српски Гестапо ревносно је сарађивао са немачким безбедносним структурама на откривању и сузбијању активности Равногорског покрета. Обавештајци равногорске организације због тога су се и сами ангажовали на праћењу Страхиње Јањића и његових сарадника, успевши да идентификују укупно 104 конфидента и сарадника Јањићевог одреда. О односу Српског Гестапоа према ЈВуО детаљније: Раде Ристановић, н. д, 182, 343.
Погледати стр. 268-269, 272
https://inis.bg.ac.rs/cir/uploaded/zborn...anovic.pdf
80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци или ревизије историје
Уредници: Дмитар Тасић, Лела Вујошевић
Издавач: Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и универзитета Крагујевац; Институт за новију историју Србије, Београд.
Година: 2021.
Збирка: Зборник радова, бр. 19.
Институт за новију историју Србије, Београд
СТРАХИЊА ЈАЊИЋ И СРПСКИ ГЕСТАПО
После смењивања са чела локалне самоуправе у Лесковцу, Јањић је 14. априла 1942. године прешао на рад при Председништву Министарског савета, где је основао један оружани одред и имао канцеларију. Званични назив тог одреда, утиснут на меморандуме и преписку коју је Јањић водио био је: 1. специјални оружани одред „Београдски”.26 По свој прилици, главни задатак овог специјалног одреда било је хапшење генерала Драгољуба Михаиловића. Он је одмах укључен у акције против ЈВуО, које је немачка 717. пешадијска дивизија спроводила у западној Србији. Јањићев одред имао је да делује под оперативном командом потпуковника Фрикеа, чији се штаб налазио у Чачку. Задатак је био опкољавање Голије. Крајем априла Јањић је, међутим, са положаја послао немачкој команди у Чачку извештај, у коме је за сарадњу са ЈВуО оптужио низ локалних руководилаца и команданата колаборационистичких оружаних формација. Због ове денунцијације били су ухапшени пензионисани жандармеријски пуковник Милош Павловић са сином, као и мајор Војислав Пантелић, командант СДС у Краљеву. После саслушавања Павловића од стране немачке војне обавештајне службе и суочавања са Јањићем, команда 717. дивизије утврдила је да је реч о лажној денунцијацији и послала предмет Страхиње Јањића полицији безбедности при Војном заповеднику у Србији, захтевајући процесуирање.27
-------------------------------------
38 Српски Гестапо ревносно је сарађивао са немачким безбедносним структурама на откривању и сузбијању активности Равногорског покрета. Обавештајци равногорске организације због тога су се и сами ангажовали на праћењу Страхиње Јањића и његових сарадника, успевши да идентификују укупно 104 конфидента и сарадника Јањићевог одреда. О односу Српског Гестапоа према ЈВуО детаљније: Раде Ристановић, н. д, 182, 343.
Погледати стр. 268-269, 272
https://inis.bg.ac.rs/cir/uploaded/zborn...anovic.pdf
80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци или ревизије историје
Уредници: Дмитар Тасић, Лела Вујошевић
Издавач: Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и универзитета Крагујевац; Институт за новију историју Србије, Београд.
Година: 2021.
Збирка: Зборник радова, бр. 19.