25-07-2014, 07:33 PM
(24-07-2014, 06:13 PM)Милослав Самарџић Пише:Има, и то одличан - Чолаковићеви мемоари. Његов пример је савршен за илустрацију какав профил људи је врбован за чланство у Партији.(24-07-2014, 06:45 AM)Николај Пише: Само што избегавају да кажу да је био члан КПЈ још од пре рата.То нисам знао. Јел има неки извор?
"Хуска Миљковић је сељак из Велике Кладуше, рођен 1906. године. То је био примитиван, полуписмен човјек, помало рабијатан и анархистички расположен, бистар и лукав сељак који је често имао посла са старим југословенским властима због шверца и других ситнијих преступа. Негдје 1937. године он је дошао у везу са Тоном Хорватом и Миланом Дејановићем, члановима Комунистичке партије. Они су утицали на њега и Хуска се показао као човјек који је заслуживао повјерење, те је тако и примљен у Партију. Године 1941. он је са оба поменута друга кренуо на Кордун да се стави на расположење партијској организацији. У августу мјесецу 1941. године оба његова друга погину, а Хуска оставши сам, побјегне натраг у В. Кладушу. Крио се око своје куће неколико дана,а онда је ухватио везу са својим рођаком Хасаном Миљковићем, бившим народним послаником а тадашњим усташким градоначелником у В. Кладуши. По његовом наговору Хуска се преда усташким властима које га затворе најприје у Цазину, а затим га пребаце у затвор у Бихаћ. Одатле је Хуска упућен у домобране у Петрињу. Из домобрана је дезертирао већ у новембру 1941. године у партизане." Р. Чолаковић, Записи из ослободилачког рата, Напријед Загреб, 1961, књига 3, с. 194-195