[Милослав Самарџић]

Милославе, не знам да ли си ово прочитао, помињу тебе и Погледе, па рекох да поставим
http://vesnik.net/ко-је-дописник-погледа-др-петар-пав/

---

Наравно, Мунгос претерује.
Ово око преласка у Босну - и евентуалног Дражиног - више ме мрзи да понављам, сто пута смо овде писали. Толико је очигледна ствар, и опет се понавља та недићевско/љотићевска пропаганда. Коју додуше ту и тамо преузимају и комунисти.

Ево на пример шта о томе каже професор "војне историје" на Војној академији потпуковник Слободан Ђукић

Југословенска верзија партизанског начина ратовања, који је виђен током Народноослободилачке борбе, потврдила је да герилски покрети отпора могу бити успешни само уколико се виде на пријатељском терену и уз наклоност локалног становништва. Ова особина заслужна је што је и Други светски рат у Југославији добио своје место у страним војним уџбеницима.
- Кључна стратегијска одлука донета је крајем 1941. године када је решено да се партизанске снаге из Србије изместе у источну Босну - објашњава Ђукић. - Тито је имао добру процену када је креирао паролу да пут ка Црвеној армији на истоку води - преко Запада. О томе најбоље говори чињеница да је до Бихаћа дошао са свега 600 бораца, а да је тамо врло формирао дивизије.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...ode-Misica

Ово за герилу је наравно све контра, а ово Шашкијевићево писаније прочитао сам до пола, и то је много.
У чланку је тачно то за порекло др Петра Павловића, односно Каргановића, јер ми је то причала његова мајка - универзитетски професор биологије у Америци- са којом сам некад редовно разговарао телефоном, а такође и тетка, код које сам био гост у Чикагу. Дакле, била је једна од најпознатијих предратних фамилија у Београду - то је факат, а то о масонерији, раду за Удбу, цинкарењу, др Ђури Ђуровићу, то су све фантазије. Види се чим Шашкијевић помене нешто конкретно.
Нпр, Петар је 1950. годиште, дакле имао је 18 година 1968. У чланку пише да је тада откуцао др Ђуровића Удби. Међутим, др Ђура је поново ухапшен 1973. године.
Даље, у чланку пише да је Петар после успешног цинкарења примљен у конзулат у Чикагу, па да је одатле отеран, онда да је отишао у СНО - следе тешке увреде на рачун Драгише Кашиковића - па да је заједно са Кашиковићем покварио прославу Титовог 80. рођендана.
А Титов 80. рођендан био је 1972. године, тј. у овој причи се не слажу датуми.
Даље, слика мртвог Драже објављена је много пре 1970-тих година.
А Шашкијевић је иначе написао и брошуру да је као дечак, заробљеник на Ади Циганлији, видео како комунисти стрељају Дражу и бацају га у кречану! Штавише, он је био главни сведок оној комисији за Дражин гроб. Па су форензичари детаљно прекопали и анализирали то место, саопштили да нису нашли ништа, али, комисија је остала при својој, тј. удбашкој, причи.