23-09-2014, 03:45 AM
Да, то је тај Дакић, мада он је на суђењу у Колашину ослобођен оптужби за убиство енглеске мисије, које се приписује партизанима.
Иначе, Дакић је учествовао у нападу на карабињере на Трси (Црна Гора) 23. јула 1941. године током народног устанка у ЦГ. По књизи Рада Шипчића Италијана је ту било око 30, а устаника између 100 и 200, па су се Италијани одмах предали. И поред тога што су истакли белу заставу нико од устаника није смео да приђе кули Јокановића у којој су карабињери били смештени. На крају су пришли само Дакић и Шипчић Владо, и разоружали карабињере, који нису пружали никакав отпор. Тек након тога је наступио стампедо остатка устаника који су појурили у кулу и купили што је могло да се покупи. Међутим, одмах по заробљавању Италијана дошло је до сукоба између присутних комуниста и Дакића и Шипчића око поделе заробљеног наоружања, те питања судбине заробљеника. Након свађе и краће туче, Дакић је напустио место дешавања и позвао ко је са њим да иде за њим, након чега је један део људи кренуо за њим, а један остао. Комунисти су заробљене Италијане стрељали и бацили у јаму.
И од тог тренутка креће крвави сукоб између комуниста и антикомуниста у Црној Гори и уопште целој тој регији. Шипчић је био у јединици Спасоја Дакића.
У јесен 1943. комунисти су заробили Влада Шипчића и Спасоја Дакића. Шипчић се спасао бесктвом са стрељања, а убијен му је стриц и нешто касније отац. Како се Дакић спасао није познато, али су убијена три мушка члана породице Дакић.
У књизи се као комадант Миљевинске чете помиње Боро Благојевић.
Што се Дакића тиче, он је остао на свом терену због жене и деце. Убијен је издајом једног од четника из његове групе, који је након хватања пристао на сарадњу са комунистима.
Мислим да романија има право по питању ових јединица, да се оне нису пуно удаљавале од својих села и углавном су биле заузете борбом са локалним партизанима и усташама. Да оне нису биле активни учесници рата најбоље можда сведочи чињеница да су и Дакић и Шипчић похватани у јесен 1943. од стране комуниста код својих кућа.
Иначе, Дакић је учествовао у нападу на карабињере на Трси (Црна Гора) 23. јула 1941. године током народног устанка у ЦГ. По књизи Рада Шипчића Италијана је ту било око 30, а устаника између 100 и 200, па су се Италијани одмах предали. И поред тога што су истакли белу заставу нико од устаника није смео да приђе кули Јокановића у којој су карабињери били смештени. На крају су пришли само Дакић и Шипчић Владо, и разоружали карабињере, који нису пружали никакав отпор. Тек након тога је наступио стампедо остатка устаника који су појурили у кулу и купили што је могло да се покупи. Међутим, одмах по заробљавању Италијана дошло је до сукоба између присутних комуниста и Дакића и Шипчића око поделе заробљеног наоружања, те питања судбине заробљеника. Након свађе и краће туче, Дакић је напустио место дешавања и позвао ко је са њим да иде за њим, након чега је један део људи кренуо за њим, а један остао. Комунисти су заробљене Италијане стрељали и бацили у јаму.
И од тог тренутка креће крвави сукоб између комуниста и антикомуниста у Црној Гори и уопште целој тој регији. Шипчић је био у јединици Спасоја Дакића.
У јесен 1943. комунисти су заробили Влада Шипчића и Спасоја Дакића. Шипчић се спасао бесктвом са стрељања, а убијен му је стриц и нешто касније отац. Како се Дакић спасао није познато, али су убијена три мушка члана породице Дакић.
У књизи се као комадант Миљевинске чете помиње Боро Благојевић.
Што се Дакића тиче, он је остао на свом терену због жене и деце. Убијен је издајом једног од четника из његове групе, који је након хватања пристао на сарадњу са комунистима.
Мислим да романија има право по питању ових јединица, да се оне нису пуно удаљавале од својих села и углавном су биле заузете борбом са локалним партизанима и усташама. Да оне нису биле активни учесници рата најбоље можда сведочи чињеница да су и Дакић и Шипчић похватани у јесен 1943. од стране комуниста код својих кућа.