[ЛукаЛоко]

На Косову је било тероризма, у Шкотској не верујем одавно...

Један телевизијски програм о том референдуму у Шкотској почео је са снимцима о тим уличним „тензијама“, међутим, уз изузетак једног од њих где се видела једна поцепана шпанска застава и сукобима демонстраната са шпанском полицијом, снимци су углавном били они из Мајдана. У односу са Шкотском и са западном Европом осуде исти догађаји који су раније у Украјини пуно месеца охрабрени.
Када се одвијао распад Југославије, истодобно у Италији се појавио сецесионизам приликом изборног успеха партије „Лига Север“. У Италији нема по мени опасности рата, јер су ти сецесионисти обични људи који су увек искористили демократске начине па и нису ни толико јаки.
Међутим, могу да Вам гарантујем да католички клер и исти политичари који су лепо подржали отцепљење Словеније и Хрватске, по питању Италије успротивили су се сецесионизму упозоривши да ће се онако „завршити као у Југославији“.
У то доба интелектуалци су инсистирали на превеће етничке и културне разлике унутар Југославије, како су Словени и Хрвати припадници „средњоевропске цивилизације“ и да немају везе са „византијским и балканским Србима“. Ипак, огромне разлике постоје и унутар Италије. Крајеви где су на пример Удине и Тренто су сасвим слични Аустрији, Словенији и остатку средње Европе: сличне звонарске куле, слична гастрономија, уређеност и менталитет, који немају никакве везе са јужном Италијом. Разлози који су по италијанским интелектуалцима оправдали распад Југославије, морали су онда по истом мерилу да раздвоје и италијанске покрајине.
Ја сам увек инсистирао да је то „кључ“ за разумевање питања ратова у бившој Југи. У овим годинама више пута сам прочитао мишљење добро оријентисаних младих Срба, који су ипак из мржње према Милошевићу нипоштадавали улогу Запада, прочитао сам приче да је Милошевић донекле имао подршку Запада, да је он сам све сјебао. То је апсолутно погрешно.
Моја идеја је да људи у Србији, у нади за ослобођењем од комунизма и заузети од политичких сукоба унутар српске стране и етничких унутар бивше СФРЈ-е, гледајући ствари зблиза и изнутра, нису били тада у стању да виде, у време када нису постојали глобализовани медији, међународну активност према југословенској кризи, што је било јасније спољашњем посматрачу.
Уствари, подршка Немачке и тадашње Европске Заједнице сецесији Словеније и Хрватске била је одлучујућа и не само политичке и моралне природе, него и конкретније, у форми војне обуке и снабдевања наоружања.

---

ЗАИСТА СМЕШНО КАКО ПОЛИТИКЕ КОМУНИСТИЧКА НОМЕНКЛАТУРЕ СФРЈ....ПРЕКЛАПА СА ПОЛИТИКОМ ЗАПАД......као онда тако и данас....

Слажем се с тобом, поготово са овом реченицом.
Сваки пут када Владимир из Ниша понавља мантру о „континуитету титоизма, слобизма и досизма“, ја мислим да -може се критиковати Милошевић- а његова одлука да се скида аутономија Косова је акт реалног дисконтинуитета од Титове политике, док онај који је стварно наставио Титову политику евидентно то је Запад, који је увек подржао друге нације против Србије, оптужујући Србе за национализам и хегемонизам.