[Јеремија]

Тешка је одлука пред Шешељем, можда најтежа до сада. Ако остане у тамници, што неумитно значи и крај овоземаљаског пута у скорије време, уписаће се у мученике који су дали живот за србство. Одлучили се на корак да сконча "одложено" (излечити се не може), окружен својом породицом, десиће се управо као што је Регул написао. Памтиће га само најближи и евентуално ће бити помињан у аналима судства као неко ко је тамновао 12 година без доказане кривиц - невин.

Mekenzi
Iako, može bez problema da se vrati u Srbiju jer ne predstavlja generalno nikakav preteći problem sadašnjoj vlasti, kada bi stigao u Beograd verovatno bi ga odmah premestili na VMA u neki zatvoreni deo na lečenje, gde sem porodice i bližih saradnika niko nebi smeo da priđe, time bi mu bilo zabranjen svaki vid političkog delovanja, što je verovatno i on svestan i time bi mu se srušio mit o mučeniku iz haga jer bi postao običan bolesnik.

Кизо, умрети у заточеништву, дал у Хагу ил у Београду, сасвим је свеједно. Уствари, горе је бити заточеник својих дојучерашњих "пријатеља", кумова и сабораца него натовског казамата. Суштински, поменути (не)људи су саучесници у Шешељевом убиству и то Он добро зна. Тражити милост од несоја на самртном одру човеку не приличи.