[Ратко]

Нек је слава и част свим храбрим Црногорцима који се јуначки борише и дадоше животе своје за Краља и Отаџбину!

На жалост, у питању су само часни изузеци. Црна Гора се у Другом светском рату ставила на страну црвене Совјетије, уместо братске Србије, па је тако партизанима дала неке од најбољих команданата, Арса Јовановића и Пека Дапчевића, док су се националној опцији приклонили неодлучни Станишић и својеглави Ђуришић, који нанесоше више штете него користи. И чим је загустило, опет су Црногорци у Дражином главном штабу издали, одвојили се и водили рат на своју руку. "Издајници" је преблага реч за њих.

Нису изузеци. Хиљаде црногорских Срба дале су животе за Краља и Отаџбину. Комунисти су били далеко од бројчане преваге у Црној Гори, а то што су од јесени 1943. доминирали великим њеним делом, пре свега је заслуга лошег вођства и племенске свести становништва. Многи су у периоду четничке доминације чували комунистичке илегалце из рођачких, комшијских и људских обзира. То је било врло распрострањено, а комунисти, разуме се, нису имали сличну праксу. Наравно, комунисти су у Црној Гори имали много јачу базу него у Србији, па су се и фактори који су општијег типа (важе за целу земљу) више одразили на ситуацију у Црној Гори. То се пре свега односи на промену савезничке политике и оно што је пратило: огромна војна и пропагандна помоћ комунистима.