[ПРОСВЕТАР]

Просветару, како коментаришеш чињеницу да је и Русија преузела тај систем

Којешта!

Русија је можда "преузела" тај систем закратко, за време "сабутељника" наше форумске мокре браће ође, Бориса Јељцина.

Међутим!

Русија, за коју су душмани већ помислили да је мртва, поново је васкрсла баш као и за време стаљинске Бонапартистичке Контра-револуције, а кроз групу од мање од 300 храбрих офицера који су улетели у кабинет гашавог Јељцина који је само успео да промрмља док му је цев нагана била у устима:

-Глуб...бурп...на све пристајем ну немој растрељат!

Тако се завршило демократско гласање у Русији и тако је Цар Путин дош'о навлас'!

Неки ође ваистину не разумеју Русију ич, јербо Цара Путина није довела навлас'демонократија нити гласање 1 биљмез = 1 глас, но су њега изнедриле дубине системa који су држале и Руску Империју и Национал-Бонапартистичку СССР до доласка навлас' украјинског чиве Хрушчева!

Међутим!

Ни Хрушчев ни метузалеми који су дошли после њега, нису успели да разграде оно што ни јудео-бољшевичка револуција није успела, а то је вековни ситем Царске Државе који се задржао у Души Народа без обзира на спољно рушење његове материјалне љуштуре.

Требало би схватити једном за свагда дакле, да је унутрашњим државним ударом а не гласовањем на чело СССР дошао један Рус осетинско-грузијског порекла и оштро каштиговао јудео-бољшевичку сатанистичку клику која се исто тако насилно дочепала власти са пакленим планом да се за Светску Револуцију бије са целим светом до последњег Руса.

О том државном руководиоцу, који је у почетку такође био бољшевички лидер, Путин говори са поштовањем зато што разуме Јосифа Висарионовича боље од својих претходника!

Србска наива би тоже требало да схвати да је темељ Бонапартистичке Контра-револуције уствари однос према јудео-бољшевицима прилично великог броја добрих руских људи, што је опет заслуга њихових дедова, бака и учитеља из времена Руске Аутархије кад је Русијом владао Цар-Баћушка.

Страшни Брка чак и пре преузимања свих полуга власти, није подносио русофобију и стално је укроћивао, па је рецимо на Бухаринов осврт о томе да су „Руси – нација Обломових”, упутио аутору одговор ђе каже:

"Тешко да ће са становишта своје „концепције” друг Бухарин умети да објасни како је та „нација Обломових” могла историјски да се развија у оквирима огромне државе… Изгледа и да не разуме како је руски народ створио такве великане уметничког стваралаштва и научне мисли као што су Пушкин и Љермонтов, Ломоносов и Мендељејев, Бјелински и Чернишевски, Херцен и Доброљубов, Толстој и Горки, Сеченов и Павлов”.

Зато Страшни Брка, Бонапартистички Контра-револуционар, данас за Путина није првенствено бољшевик већ руски државник!

Будући дакле да Цар Путин данас руководи том истом земљом и да се налази у сличној историјској ситуацији, не може да у Стаљину не види једног од градитеља а не рушитеља Руског Државног Система, који је позван да укроти јудео-бољшевичку звер, њену заверу и револуционарни хаос, да прекине рушење темељних Руских Начела, да обнови традицију, континуитет, дубину и јасноћу државничког размишљања.

Руску Бонапартистичку Контра-револуцију је до врха власти довела пре свега, животно важна потреба за решавањем конкретних државних проблема што је опет захтевало прецизно, конкретно познавање земље и њених народа, њене привреде, културе и - што је најважније – присуство чврсте повезаности са бирократским механизмом Руске Империје.

Међутим!

Требало би узети у обзир и чињеницу да ни Страшни Брка, и поред свих својих симпатија према многим институцијама „претходног доба”, ни издалека није обновио све!

Оно дакле што се дешавало у Русији између 1991-е и 2000-е, да се вратимо на питање Громовника, може се описати као пузећа чиновничка обнова Империје, када су људи са наочарима и манжетама мучно, полако, али постепено потискивали из државне машине Јељцинове либерал-револуционаре-демократе и носиоце про-западног „новог мишљења”.

Државни апарат СССР-а наслеђен од Бонапартистичке контра-револуције који је опет, умногоме наслеђен још од Руске Империје, био је испуњен квалификованим стручњацима за све области који органски није прихватао „нове правце”.

У таквим случајевима обично се дешава војни преврат, који ми видимо као ЈЕДИНО МОГУЋЕ решење за данашњу Србију.

Међутим!

Руска Војска је тада, можда смишљено, била парализована ратом у Чеченији па се војни преврат није десио већ се десило тихо, врло тихо, гушење демократске револуције рукама са манжетама, не на сурови стаљински него на путиновски начин Џудо-борца и смиреног Православног Хришћанина.

На челу те тихе Контра-револуције нашли су се најконзервативнији ресори – ФСБ (наследнице КГБ) и Министарство иностраних послова РФ, јер су тамо били најквалификованији кадрови и зато што је управо тим ресорима најбоље познат садржај речи „безбедност” и „национални интерес”.

Позната Путинова шала приликом пуча у Јељциновом кабинету да је „увођење у дужност Председника успешно прошло”, коју је он изговорио пред официрима ФСБ и ГРУ (војне обавештајне службе) – само је делимично шала.

Толико дакле по питању тврдње Камарад Драгеца како је Русија "преузела" болесни и самоубилачки систем Трулог Запада.

Паметном доста!