23-11-2014, 02:11 PM
Јел беше пуковник Иветић о њему за Српски биографски речник? Па си то допунио?
Све је коректно, сем неколико детаља.
Колико ми је познато, четници никад током рата нису држали Госпић. Откуд ти тај податак?
Ђуришићеве дивизије нису биле ЈВуО и биле су ван Дражиног система командовања. Нисам имао прилике да видим њихов штамбиљ, али требало би да су биле Други српски добровољачки корпус, а за Немце Црногорски добровољачки корпус.
Прилично сам сигуран да у повлачењу никад нису биле на Мајевици. Ишле су долимо реке Босне, па у област Вучјака. Кренуле су према Тузли када су је Немци заузели у фебруару, међутим, та немачка јединица добила је наређење да оде на други сектор пре него што су стигле тамо, а Мајевица је на супротној страни.
Такође не бих рекао да је било неких борби на Мотајици, њу је држала Мотајичка бригада. Иначе, од Мајевице и Мотајице је далеко, негде 150 км, па је незгодно ставити их у исту реченицу у том контексту. А Ђуро Иветић је погинуо пре доласка на Мотајицу.
На Лијевча пољу, 1. пук се једноставно понашао према споразуму Дрљевић-Ђуришић и прешао у Градишку. При томе је било пометње због Ђуришићевог колебања. Иванов рођак, Војин Јаничић, који је ту био уз Ивана, пише:
Ми смо на Лијевча Пољу уживали пуну слободу под заштитом усташа. Усташе су држале колски пут Бања Лука – Градишка. То је био њихов сектор и ми смо знали да су они ту. Не плашимо се од њих. Немамо страже нити какве релејске везе између појединих јединица. Нити смо знали ко је од нас десно, нити лијево. Прилично се нахранисмо и на прољетном сунцу отромависмо. Чујемо усташку моторизацију путем Бања Лука – Градишка. То је за нас добар знак да нас неће комунисти нападнути од Козаре. Од стране Врбаса немамо страха, јер је тамо Дража на “петнаест километара“ (војсци је говорено да Дражине јединице наступају непосредно иза Ђуришићевих – прим аут).
Трећега априла, пред вече, сврати у нашу јединицу иследник 5. или 8. дивизије, неки Минић… Каже да је био у Тополи и да је тамо био код усташа. Они су ту, прича Минић, само ради осигурања. Од њих не треба имати никакве сумње нити страха.
Све је коректно, сем неколико детаља.
Колико ми је познато, четници никад током рата нису држали Госпић. Откуд ти тај податак?
Ђуришићеве дивизије нису биле ЈВуО и биле су ван Дражиног система командовања. Нисам имао прилике да видим њихов штамбиљ, али требало би да су биле Други српски добровољачки корпус, а за Немце Црногорски добровољачки корпус.
Прилично сам сигуран да у повлачењу никад нису биле на Мајевици. Ишле су долимо реке Босне, па у област Вучјака. Кренуле су према Тузли када су је Немци заузели у фебруару, међутим, та немачка јединица добила је наређење да оде на други сектор пре него што су стигле тамо, а Мајевица је на супротној страни.
Такође не бих рекао да је било неких борби на Мотајици, њу је држала Мотајичка бригада. Иначе, од Мајевице и Мотајице је далеко, негде 150 км, па је незгодно ставити их у исту реченицу у том контексту. А Ђуро Иветић је погинуо пре доласка на Мотајицу.
На Лијевча пољу, 1. пук се једноставно понашао према споразуму Дрљевић-Ђуришић и прешао у Градишку. При томе је било пометње због Ђуришићевог колебања. Иванов рођак, Војин Јаничић, који је ту био уз Ивана, пише:
Ми смо на Лијевча Пољу уживали пуну слободу под заштитом усташа. Усташе су држале колски пут Бања Лука – Градишка. То је био њихов сектор и ми смо знали да су они ту. Не плашимо се од њих. Немамо страже нити какве релејске везе између појединих јединица. Нити смо знали ко је од нас десно, нити лијево. Прилично се нахранисмо и на прољетном сунцу отромависмо. Чујемо усташку моторизацију путем Бања Лука – Градишка. То је за нас добар знак да нас неће комунисти нападнути од Козаре. Од стране Врбаса немамо страха, јер је тамо Дража на “петнаест километара“ (војсци је говорено да Дражине јединице наступају непосредно иза Ђуришићевих – прим аут).
Трећега априла, пред вече, сврати у нашу јединицу иследник 5. или 8. дивизије, неки Минић… Каже да је био у Тополи и да је тамо био код усташа. Они су ту, прича Минић, само ради осигурања. Од њих не треба имати никакве сумње нити страха.