26-11-2014, 03:38 PM
ЕВО КОЛИКО РАДНОГ СТАЗА ИМАЈУ ВОДЕЦИ ЉУДИ У СРБИЈИ!!!
Све заједно - немају, ни 10 година радног искуства! Ево процените сами!!!
Борис Тадић - Сарајево 1958: уз свесрдну помоћ и лобирање родитеља, универзитетских професора и високопозиционираних партијских "другова и другарица" - коначно дипломирао на Психологији. Одбијен за позиције асистената на Факултетима (свако је већ имао један фикус или какву другу собну биљку у канцеларији) - радуцка једно време као психолог у И Београдској Гимназији.
Александар Вучић (у народу познатији као "Пуссy липс" или "пичкоусти") - рођен 1970 у Београду. Завршио Права са чистом 10-ком. Након чега је схватио да је ипак боље да приљуби своје "Ањелина Јолие" усне за Шешељеву затворску гузу. Другим речима - никад радио није (а по Закону - нити ће; јербо су за себе осигурали Закон да могу да буду доживотни посланици (без мандатног ограничења).
Чедомир Чеда Јовановић (звани Чеда Бутик, или Чеда Манекен) - рођен 1971; по занимању - Драматург. Зато му и јесте сваки наступ - Драматуршки. Сваки пут као да гледате Магбета уживо. Никад није радио у животу. Истанчаног укуса - главни Хоби му је трошење лове по прескупим бутицима, ресторанима и летовалиштима.
Ивица Дачић (звани Гљивица) - рођен 1966 у Призрену; због татиног милиционерско-батинашког посла, још као мали прешао у Житорађу - где је ишао у исту школу као и Светлана Ражњатовић. Завршио је Факултет Политичких наука - и одмах постао "мали од палубе" код Слободана Милошевића. Радно искуство - Нула, Зилцх, Зеро, Нада...
Ненад Чанак - Панчево, 1959. Вечити бунџија и ленчуга (воли да спава до 12) - дипломирао Економију на чувеном директорском факултету у Суботици (где су студирали сви партизански директори који нису имали квалификације - и који су, наравно, редом завршавали исти). Ненадово радно искуство - кафански музичар са пар година радног искуства у "Нафтагасу" - где је, наравно, био запослен "преко везе". Није му требало дуго да схвати да се добро и лагодно може живети једино од Политике. Али и хркања на ТВ Пинку, певања са Карлеушом и сличним естрадним излетима. Иначе, на готово сваком естрадном наступу пева једну те исту песму; "Чамац плови сам на Тиси, а ти Нешо ни за ***** ниси...".
Томислав Николић (Тома Гробар) - 1952, Крагујевац. Грађевински техничар, који је радио углавном као шеф градилишта (теренац) широм некадашње СФРЈ. Радио је извесно време и као гробар. 90-тих је схватио да је будућност у Политици. Да би доказао писменост - објавио чак 13 књига. Наслови и више него сликовито показују плафон његових књижевних капацитета:
"Шешеља за председника", "Све за Косово и Метохију", "Ни Победа ни Пораз", "Говорио сам", "Писмо са адресом"...(у припреми су "С лопатом на скупштинско јутрење", "Назад Србијо!" и "Никад Гробом")
Бојан Пајтић (звани Боби) - 1970, Сзента; из мешовитог брака (отац Србин - свештеник, мајка Ангелина, Мађарица). Дипломирао Правни Факултет и прво време нешто радио у Окружном Суду у Н. Саду. Прво је био у странци нео-фашисте Милана Парошког (онај из "Фарме", што мрзи Цигане, Муслимане, итд - сваког ко није СрБ-ин) - одакле је прешао у ДС. Тек однедавно је тзв. "запослен" на Правном Факултету као професор Облигационог Права. Иначе сво време живи од Политике.
Душан Бајатовић - 1967, Равно Село код Врбаса. Мајка и отац, обоје учесници НОБ-а и постНОБ-овске пленидбе. По занимању Економиста без радног искуства. Власник ТВ "Мост" и генерални директор "Србија-Гаса" (плата - 15.000 евра месечно)
Игор Мировић - 1968, Крушевац. По занимању песник (књижевник). Написао две збирке песама - "Небо над Византијом" и "Кремен-Пламен". Наравно - без радног искуства. Које, му, свакако, није сметало да се пробије у свету политике - прво - протеривањем Ђорђа Балашевића из Новог Сада и Војводине, у време страховласти Слободана Милошевића и Војислава Шешеља - због чега је накнадно награђен функцијом директора ЗИГ-а у Новом Саду - "другог човека" у покрајинском СРС (одмах иза Маје Гојковић). Од прихода од бехатонирања Центра Новог Сада - изградио себи велелепну вилетину на Алибеговцу.
Драган Шутановац (звани Гаги Ролеx) - 1968, Београд. По занимању Машински Инжињер без дана радног искуства. Завршио политичке курсеве. Хоби му је скупљање скупоцених ручних сатова ("Панераи", "Ролеx", "Омега" итд.)
Милош Алигрудић - Децембар 1964. Правник без радног искуства. Син познатог позоришног и филмског глумца, Слободана. Заклети Србин и ДСС-овац - чији лидер, Војислав Коштуница проповеда - да - "ко не разуме трубу и Гучу - не разуме ни СрБију". Милош га тајно вара слушајући једино Лед Зеппелин и Дееп Пурпле.
Велимир Илиц - 1951, Чачак. Грађевински предузимач, који је 2005 дипломирао Грађевину, у Крагујевцу пред комисијом чланова своје странке.
Божидар Ђелић (звани Божа Дерикожа) - 1965, Београд. Одрастао са бабом и дедом, 1973 се сели код кеве и очуха у Француску, где завршава Економију. Познат по катастрофалним саветовањима Пољске и Русије у њиховим транзиционим периодима - након чега се вратио да учини исто и у Србији.
Вук Јеремић - 1975, Београд. Син буџована, Милоша, генералног директора "Југопетрола". Татица га је сиротињски ишколовао у Енглеској - где је наводно дипломирао Физику (мада нема доказа). Након тога је похађао курсеве за политику на америчком Харwарду. Нема дана радног искуства.
Славица Ђукић Дејановић - 1951 Рача крагујевачка. Дипломирала Медицину са 32 године - 1983. Након чега схвата да се италијанске ципеле могу купити једино од посланичке плате и места у управним одборима - не од бриге за болесне.
Бојан Костреш - 1974 Зрењанин. Вечити студент ФАБУС-а (приватни факултет за услужни бизМис). Радно искуство = 0
Александра Јерков - 1982, Нови Сад. Потомак сарадника Васе Стајића (тако и добила место у ЛСВ). Дипломирала на Филозофском Факултету у Новом Саду - смер - спрски језик и лингвистика. Никад није била у радном односу.
Александар Јовановиц (звани Садам, или ДЈ Саддам) - 1976, Нови Сад. Актуелни Председник Скупштине Града Новог Сада. Потпредседник Чанкове ЛСВ. Као клинац једно време живео са родитељима у Куwаиту (одакле и надимак). Завршио Социологију - а од радног искуства има да је радио "једно време" (?) у Заводу за Трансфузију Крви у Новом Саду, као "мотиватор" (не, није мотокултиватор - мотиватор) - ПР за привлачење добровољних давалаца крви. Након чега је схватио где се крв најбоље сиса - и од чега се живи. Дуго времена Чанков "мали од палубе".
Душан Елезовић (звани Конобар) - 1975. Од школске струке - средња конобарска. Иначе је из Змајева. Први Тадићев пулен у Војводини. Купио - и поседује диплому ФАБУС-а (* погледај биЈографију Бојана Костреша). Данас је члан Управног Одбора НИС-а (5000 евра месечна накнада). Партијски задатак му је да пази на Бојана - Бобија - Пајтића - да се не узјогуни превише у Војводини. Од политике је зарадио стан у центру Н. Сада од 150 квадрата, као и неке локале.
Игор Павличић (звани Родни (знате Роднија из "Мућки") - 1979, Београд. Занимање - адвокат без искуства и клијената. Кум Бојана Пајтића. "Градоначелник" Новог Сада.
Маја Гојковић - 1963, Нови Сад (тата Мита "Штета" из Чачка). Положила приправнички испит и никад се није бавила адвокатуром. Годинама плива у политичким водама - од чега лагодно живи. Од Шешеља, преко финансирања њене новоосноване странке од Бориса Тадића и ДС - до коалиције са Млађаном Динкићем. Маја је свесна да другог начина да преживи и има приходе - нема - осим у политици.
Александар Цаки Кравић - 1958, Нови Сад. Свирач бас-гитаре и носилац првог степена Правног Факултета ("други дан"). То му, међутим, није правило сметње да у политичким договорима добија функције Директора РТВ-а или чак Градског Министра за Спорт и Омладину. Иначе, воли јако да путује - недавно је са Сашом Јовановићем Садамом био и у Мексику - у "узвратној посети удаљеном браЦком граду Пичи-Кака"; пре тога су били у Кини, Аустрији, Немачкој, Америци, Белгији....
Синиша Бубњевић - 1958, Нови Сад. Самоуки фотограф, који је раних 90-тих радио у Доминиканској Републици као улични фотограф: фотографисао је туристе, голе пичке на плажи и томе слично. Још као мали, волео је много да се игра аутомобилчићима - што му је већ у два наврата донело титулу Градског Министра за Саобраћај у Новом Саду; где је "главни Баја" за таксисте и семафоре - где пешаци морају да јуре преко прелаза због краткотрајних сигнала - док Министар јаши чопера, замишљајући да је Питер Фонда у "Голима у седлу".
Бора Новаковић, звани "Сомбреро" - 1964. Социолог - без дана радног искуства. Некадашњи "први човек" Новог Сада - данас "владар у сенци" - на месту генералног директора ЗИГ-а Новог Сада; главне "жиле куцавице" Власти и Одлучивања у Новом Саду.
Драган Марковић Палма (звани Блентовен) - рођен 1960 у Кончареву код тадашњег Светозарева (данашње Јагодине). Завршио ШУПУ од школе (Школа Ученика у Привреди); пеко је цигле, изнајмљивао шатре за сватове, био аутопревозник - угља и касније Арканове крадене робе са ратишта. Једно време је имао чак и рингишпаљ. Данас, заваљујући Политици - Драган има и Град Јагодину - и ЗОО врт - и жирафу као коалициони поклон ДС-а. Општепознат у земљи као једини - који се дружио са 200 година мртвим Бетовеном. Слушао га је док је биЈо мали. Ипак, све што има - и што је капитално стекао - стекао је кроз Политику.
Оваквих и сличних примера је готово безброј - а и овај простор је ипак ограничен да би их навели све. Но, тренд политичарства без радног искуства се наставља несметано - а неки од свежијих примера су - и Борко Илић из ДСС-а, Бранко Ружић из СПС-а. Јер ово је средина - плодно тле - за џабалебарење и паламуђење разних врста; а народ - фала богу - блесав - али и питом; генетски и мазохистички навикао на зулум и кулук - да га ***** ко где стигне; а поготово Власт. Овима се, наравно, Сладак Живот омилио - па већ генерацијама немају намеру - ни да препусте државу способнијим и квалификованијим - а камоли да Раде.
А на крају крајева - ко би те трутове уопште и запослио - када ни не знају ништа да раде - сем да вербално серуцкају. Зато и јесу створили Закон - по којем ће живети од Политике до краја њихових Живота; јер - како неко некад рече - како међ звездама - тако и у животу - Велики Медвед је синоним за Велика Кола.
Виле (Равијојле) имају своје виле - ми остали смо вешци - и имамо наше метле.
Све заједно - немају, ни 10 година радног искуства! Ево процените сами!!!
Борис Тадић - Сарајево 1958: уз свесрдну помоћ и лобирање родитеља, универзитетских професора и високопозиционираних партијских "другова и другарица" - коначно дипломирао на Психологији. Одбијен за позиције асистената на Факултетима (свако је већ имао један фикус или какву другу собну биљку у канцеларији) - радуцка једно време као психолог у И Београдској Гимназији.
Александар Вучић (у народу познатији као "Пуссy липс" или "пичкоусти") - рођен 1970 у Београду. Завршио Права са чистом 10-ком. Након чега је схватио да је ипак боље да приљуби своје "Ањелина Јолие" усне за Шешељеву затворску гузу. Другим речима - никад радио није (а по Закону - нити ће; јербо су за себе осигурали Закон да могу да буду доживотни посланици (без мандатног ограничења).
Чедомир Чеда Јовановић (звани Чеда Бутик, или Чеда Манекен) - рођен 1971; по занимању - Драматург. Зато му и јесте сваки наступ - Драматуршки. Сваки пут као да гледате Магбета уживо. Никад није радио у животу. Истанчаног укуса - главни Хоби му је трошење лове по прескупим бутицима, ресторанима и летовалиштима.
Ивица Дачић (звани Гљивица) - рођен 1966 у Призрену; због татиног милиционерско-батинашког посла, још као мали прешао у Житорађу - где је ишао у исту школу као и Светлана Ражњатовић. Завршио је Факултет Политичких наука - и одмах постао "мали од палубе" код Слободана Милошевића. Радно искуство - Нула, Зилцх, Зеро, Нада...
Ненад Чанак - Панчево, 1959. Вечити бунџија и ленчуга (воли да спава до 12) - дипломирао Економију на чувеном директорском факултету у Суботици (где су студирали сви партизански директори који нису имали квалификације - и који су, наравно, редом завршавали исти). Ненадово радно искуство - кафански музичар са пар година радног искуства у "Нафтагасу" - где је, наравно, био запослен "преко везе". Није му требало дуго да схвати да се добро и лагодно може живети једино од Политике. Али и хркања на ТВ Пинку, певања са Карлеушом и сличним естрадним излетима. Иначе, на готово сваком естрадном наступу пева једну те исту песму; "Чамац плови сам на Тиси, а ти Нешо ни за ***** ниси...".
Томислав Николић (Тома Гробар) - 1952, Крагујевац. Грађевински техничар, који је радио углавном као шеф градилишта (теренац) широм некадашње СФРЈ. Радио је извесно време и као гробар. 90-тих је схватио да је будућност у Политици. Да би доказао писменост - објавио чак 13 књига. Наслови и више него сликовито показују плафон његових књижевних капацитета:
"Шешеља за председника", "Све за Косово и Метохију", "Ни Победа ни Пораз", "Говорио сам", "Писмо са адресом"...(у припреми су "С лопатом на скупштинско јутрење", "Назад Србијо!" и "Никад Гробом")
Бојан Пајтић (звани Боби) - 1970, Сзента; из мешовитог брака (отац Србин - свештеник, мајка Ангелина, Мађарица). Дипломирао Правни Факултет и прво време нешто радио у Окружном Суду у Н. Саду. Прво је био у странци нео-фашисте Милана Парошког (онај из "Фарме", што мрзи Цигане, Муслимане, итд - сваког ко није СрБ-ин) - одакле је прешао у ДС. Тек однедавно је тзв. "запослен" на Правном Факултету као професор Облигационог Права. Иначе сво време живи од Политике.
Душан Бајатовић - 1967, Равно Село код Врбаса. Мајка и отац, обоје учесници НОБ-а и постНОБ-овске пленидбе. По занимању Економиста без радног искуства. Власник ТВ "Мост" и генерални директор "Србија-Гаса" (плата - 15.000 евра месечно)
Игор Мировић - 1968, Крушевац. По занимању песник (књижевник). Написао две збирке песама - "Небо над Византијом" и "Кремен-Пламен". Наравно - без радног искуства. Које, му, свакако, није сметало да се пробије у свету политике - прво - протеривањем Ђорђа Балашевића из Новог Сада и Војводине, у време страховласти Слободана Милошевића и Војислава Шешеља - због чега је накнадно награђен функцијом директора ЗИГ-а у Новом Саду - "другог човека" у покрајинском СРС (одмах иза Маје Гојковић). Од прихода од бехатонирања Центра Новог Сада - изградио себи велелепну вилетину на Алибеговцу.
Драган Шутановац (звани Гаги Ролеx) - 1968, Београд. По занимању Машински Инжињер без дана радног искуства. Завршио политичке курсеве. Хоби му је скупљање скупоцених ручних сатова ("Панераи", "Ролеx", "Омега" итд.)
Милош Алигрудић - Децембар 1964. Правник без радног искуства. Син познатог позоришног и филмског глумца, Слободана. Заклети Србин и ДСС-овац - чији лидер, Војислав Коштуница проповеда - да - "ко не разуме трубу и Гучу - не разуме ни СрБију". Милош га тајно вара слушајући једино Лед Зеппелин и Дееп Пурпле.
Велимир Илиц - 1951, Чачак. Грађевински предузимач, који је 2005 дипломирао Грађевину, у Крагујевцу пред комисијом чланова своје странке.
Божидар Ђелић (звани Божа Дерикожа) - 1965, Београд. Одрастао са бабом и дедом, 1973 се сели код кеве и очуха у Француску, где завршава Економију. Познат по катастрофалним саветовањима Пољске и Русије у њиховим транзиционим периодима - након чега се вратио да учини исто и у Србији.
Вук Јеремић - 1975, Београд. Син буџована, Милоша, генералног директора "Југопетрола". Татица га је сиротињски ишколовао у Енглеској - где је наводно дипломирао Физику (мада нема доказа). Након тога је похађао курсеве за политику на америчком Харwарду. Нема дана радног искуства.
Славица Ђукић Дејановић - 1951 Рача крагујевачка. Дипломирала Медицину са 32 године - 1983. Након чега схвата да се италијанске ципеле могу купити једино од посланичке плате и места у управним одборима - не од бриге за болесне.
Бојан Костреш - 1974 Зрењанин. Вечити студент ФАБУС-а (приватни факултет за услужни бизМис). Радно искуство = 0
Александра Јерков - 1982, Нови Сад. Потомак сарадника Васе Стајића (тако и добила место у ЛСВ). Дипломирала на Филозофском Факултету у Новом Саду - смер - спрски језик и лингвистика. Никад није била у радном односу.
Александар Јовановиц (звани Садам, или ДЈ Саддам) - 1976, Нови Сад. Актуелни Председник Скупштине Града Новог Сада. Потпредседник Чанкове ЛСВ. Као клинац једно време живео са родитељима у Куwаиту (одакле и надимак). Завршио Социологију - а од радног искуства има да је радио "једно време" (?) у Заводу за Трансфузију Крви у Новом Саду, као "мотиватор" (не, није мотокултиватор - мотиватор) - ПР за привлачење добровољних давалаца крви. Након чега је схватио где се крв најбоље сиса - и од чега се живи. Дуго времена Чанков "мали од палубе".
Душан Елезовић (звани Конобар) - 1975. Од школске струке - средња конобарска. Иначе је из Змајева. Први Тадићев пулен у Војводини. Купио - и поседује диплому ФАБУС-а (* погледај биЈографију Бојана Костреша). Данас је члан Управног Одбора НИС-а (5000 евра месечна накнада). Партијски задатак му је да пази на Бојана - Бобија - Пајтића - да се не узјогуни превише у Војводини. Од политике је зарадио стан у центру Н. Сада од 150 квадрата, као и неке локале.
Игор Павличић (звани Родни (знате Роднија из "Мућки") - 1979, Београд. Занимање - адвокат без искуства и клијената. Кум Бојана Пајтића. "Градоначелник" Новог Сада.
Маја Гојковић - 1963, Нови Сад (тата Мита "Штета" из Чачка). Положила приправнички испит и никад се није бавила адвокатуром. Годинама плива у политичким водама - од чега лагодно живи. Од Шешеља, преко финансирања њене новоосноване странке од Бориса Тадића и ДС - до коалиције са Млађаном Динкићем. Маја је свесна да другог начина да преживи и има приходе - нема - осим у политици.
Александар Цаки Кравић - 1958, Нови Сад. Свирач бас-гитаре и носилац првог степена Правног Факултета ("други дан"). То му, међутим, није правило сметње да у политичким договорима добија функције Директора РТВ-а или чак Градског Министра за Спорт и Омладину. Иначе, воли јако да путује - недавно је са Сашом Јовановићем Садамом био и у Мексику - у "узвратној посети удаљеном браЦком граду Пичи-Кака"; пре тога су били у Кини, Аустрији, Немачкој, Америци, Белгији....
Синиша Бубњевић - 1958, Нови Сад. Самоуки фотограф, који је раних 90-тих радио у Доминиканској Републици као улични фотограф: фотографисао је туристе, голе пичке на плажи и томе слично. Још као мали, волео је много да се игра аутомобилчићима - што му је већ у два наврата донело титулу Градског Министра за Саобраћај у Новом Саду; где је "главни Баја" за таксисте и семафоре - где пешаци морају да јуре преко прелаза због краткотрајних сигнала - док Министар јаши чопера, замишљајући да је Питер Фонда у "Голима у седлу".
Бора Новаковић, звани "Сомбреро" - 1964. Социолог - без дана радног искуства. Некадашњи "први човек" Новог Сада - данас "владар у сенци" - на месту генералног директора ЗИГ-а Новог Сада; главне "жиле куцавице" Власти и Одлучивања у Новом Саду.
Драган Марковић Палма (звани Блентовен) - рођен 1960 у Кончареву код тадашњег Светозарева (данашње Јагодине). Завршио ШУПУ од школе (Школа Ученика у Привреди); пеко је цигле, изнајмљивао шатре за сватове, био аутопревозник - угља и касније Арканове крадене робе са ратишта. Једно време је имао чак и рингишпаљ. Данас, заваљујући Политици - Драган има и Град Јагодину - и ЗОО врт - и жирафу као коалициони поклон ДС-а. Општепознат у земљи као једини - који се дружио са 200 година мртвим Бетовеном. Слушао га је док је биЈо мали. Ипак, све што има - и што је капитално стекао - стекао је кроз Политику.
Оваквих и сличних примера је готово безброј - а и овај простор је ипак ограничен да би их навели све. Но, тренд политичарства без радног искуства се наставља несметано - а неки од свежијих примера су - и Борко Илић из ДСС-а, Бранко Ружић из СПС-а. Јер ово је средина - плодно тле - за џабалебарење и паламуђење разних врста; а народ - фала богу - блесав - али и питом; генетски и мазохистички навикао на зулум и кулук - да га ***** ко где стигне; а поготово Власт. Овима се, наравно, Сладак Живот омилио - па већ генерацијама немају намеру - ни да препусте државу способнијим и квалификованијим - а камоли да Раде.
А на крају крајева - ко би те трутове уопште и запослио - када ни не знају ништа да раде - сем да вербално серуцкају. Зато и јесу створили Закон - по којем ће живети од Политике до краја њихових Живота; јер - како неко некад рече - како међ звездама - тако и у животу - Велики Медвед је синоним за Велика Кола.
Виле (Равијојле) имају своје виле - ми остали смо вешци - и имамо наше метле.