[ЛукаЛоко]

Па читав тај процес стварања хрвата је једна борба Беча, Будимпеште и одрођеног племства са освртом на продор према југоистоку. Уплив Јевреја као поданика круне је утолико ван финансијске добити (досељени да би разбили српску трговачку класу у Славонији) уколико су више и борбеније заступали циљеве ова два средишта и усмјеравали развој хрватства. То није циљ 'јеврејства' него циљ поданика круне који су се бавили обртничким капиталом зарад личне добити, а у којима је круна налазила сараднике и чиновнике. Нису Јевреји створили хрвате, него круна и Ватикан, а они су одрађивали посао чиновника круне зарад сопствене добити.

Српска трговачка и грађанска класа је била главна препрека настајању онога што сада називамо хрватима. Отуда повика Ди су наши новци...

Да није бечке жеље да се пружи на југоисток не би било ни оваквих хрвата.

Неки Италијани из Далмације жале се на то да су хрватски жупници понекад преименовали италијанска презимена у „–ић“ и да у аустријским пописима крајем 19-ог, почетком 20-ог века број Италијана у Далмацији, под Аустро-Угарском, драстично је пао.
Не знам тачно ту појаву. Ако су они у праву, за то као за политику против Срба очито је крив Беч.
Зато ја бацам акценат на спољни утицај у „југословенским“ историјским збивањима.
Заиста имам увек импресију да многи у Србији, иако пронационално оријентисани, потцењују тај страни фактор у збивањима и тих минулих година, као да људи хоће да мисле да могу сами да одређују своју будућност, и дакле мисле „криви смо ми“, „крива је наша политика“ ако је све отишло по зло. И тиме као да желе свесно или несвесно избећи сукоб са Западом, што ја углавном судим неизбежним.
Међутим, по мом скромном мишљењу Хрвати у историји не би могли да успевају у својим националним интересима без подршке са стране. Као што је написао брат Херцееговац, можда чак не би ни постојали као нација.