[ПРОСВЕТАР]

Куку нами и леле, само то могу да кажем....Неки дан додели Четнички Војвода Шешељ 10 диплома Четничком Војводи Томи-коми, иначе куму му, те лопов те пвевавант те хохштаплев....

Пос'видимо Четник Братислав Живковић лопов, хохштаплер итд.

Сад велики Четник + четнички син Острошки вели за великог Четника Шешеља да је хохштаплер, преверант, плагијатор и проче...

Ама бре људи није то ново ни од јуче!

Што не могу ДВЕРИ с'Радикалима, што не може Павић ни са киме или Наши са 1389?

Зашто није мог'о Шешељ са Вуком, кумашином му, што се исти Шешељ свађ'о са Арканом, што се поџапа са Капетаном Драганом?

Што се Ика Флорида покојни посвађа са Мирком Јовићем који је са своје стране ишћерао и Вука и покарабасио са Шешељом, што се Бокан посвађа са Јовићем а што свако са сваким у Крајини?

Што убише Гишку с'леђа, што Дражиновци заклаше старог Војводу Косту Пећанца, што Ђуришић оде у своју погибељ, што убише Аписа па Краља Александра Обреновића и Књаза Михаила у Кошутњаку, што убише Тому Вучић-Перишића, што издадоше Браћу Недиће на Србским Термопилима, што пропаде Устанак због свађа и олајавања, што кум уби Вожда Карађорђа?

Што издаде Вуче Бранковићу, што народ опева "Великаши проклете им душе, на комате растурише Царство!"

И на крају и ође код нас преко мора, рашта две СНО само у Канади, што не могаше Бора са Чедом а ови опет са сијасет разнијех Четничких покрета?!

Ево прођоше године и зиме и нами на крају пуче пред очима ЈЕДИНИ МОГУЋИ ИЗЛАЗ ЗА СРБЕ, ЗА ДАЛЕКА НЕКА ПОКОЛЕЊА (ако их буде):

ЗА ОВАЈ НАРОД ЈЕ ЈЕДИНИ ЛЕК НАЈСУРОВИЈА МОГУЋА ВОЈНА ДИКТАТУРА ПРЕМА КОЈОЈ БИ И ХЕР ХИТЛЕР И ТОВАРИШ СТАЉИН БИЛИ МАЉИ ДЕЦА!

ЗА СВАКИ ПОКУШАЈ ОГОВАРАЊА И ОЛАЈАВАЊА РАСТРЕЉАТ МОМЕНТАЛНО!

ЈЕДИНО НА ТАЈ НАЧИН БИ БИЛО МОГУЋЕ ИЗ СРБАЉА ИШЋЕРАТИ ТАЈ СМРДЉИВИ ОЛАЈАВАЧКИ, ЖЕНСКИ ГЕН, КОЈИ МОЖЕ ДА СЕ НАЂЕ ЈЕДИНО КОД ЦИГАНКИ ЧЕРГАРУША, НЕ КОД ЦИГАНА НЕГО БАШ КОД ЦИГАНКИ!

Па оно што претекне, ако ишта, мож'да буде неки ваљан љуцки материјал!

НА ВАЉАМО БРЕ НИШТА!

НЕ ВРЕДИ НАМ ДА СЕ КРПИМО, МОРАМО ДА СЕ МЕЊАМО ЦЕЛИ!!!

О оговарању, шта кроз њега долази и како га се решити, кратко описује Свети Јован Лествичник у својој књизи Лествица.

Поука X.
О ОГОВАРАЊУ

(845) Нико паметан, мислим, неће спорити да мржња и злопамћење рађају оговарање. Зато га у своме излагању и стављам на ово место, одмах из његових родитеља.

Оговарање је пород мржње. То је танана а крупна болест, скривена и подмукла пијавица, која сише и слаби крв љубави. Оговарање је лицемерство љубави, узрочник оскврњења и оптерећења савести, уништење чистоте.

Никада се немој устручавати пред оним који у твоме присуству оговара ближњега, него штавише реци: "Стани, брате! Ја сваки дан падам и у теже грехе. Па, како могу да га осуђујем?" Тако ћеш једним замахом начинити два добра: једним леком излечићеш и себе и ближњега.

Један од најкраћих путева да се добије опроштај грехова јесте: НЕ ОСУЂИВАТИ!!!.

Не судите, и неће вам се судити!!! (Лк.6,37).

Немој осуђивати чак ни када би видео некога да греши и на самој самрти: Суд Божији људима није познат. Неки су јавно чинили велике грехове, али су још и веће врлине чинили тајно. И они који су им се тако радо ругали, преварише се, јер од дима нису видели сунце.

Чујте ме, чујте, сви ви који строго судите туђим делима: ако је тачно (а тачно је) да ће нам се судити судом каквим судимо (уп. Мт.7,2), онда ћемо свакако пасти управо у оне телесне или душевне грехе за које окривљавамо ближњега.

Строге и брижљиве судије грехова свог ближњег болују од наведене страсти зато што немају савршенога и трајног сећања и бриге о својим сопственим гресима.

Јер, онај који тачно, без плашта самољубља, види своја зла дела, ни о чему се другом од овоземаљких ствари више не брине, мислећи на то да ни за сопствени плач неће имати довољно времена, макар и сто година живео, и макар видео како из очију његових истиче и читава река суза, велика као Јордан.

Знај да се злопамтљиви и злобни људи препознају и по томе што, обузети духом мржње, лако и са уживањем умањују вредност учења, делатности и врлине свог ближњег.

Знао сам неке људе који су тајно и скривено од света чинили најтеже грехе. Међутим, сматрајући се чистим, они су тешко нападали оне који јавно падају у лаке грехе.

Судити, значи бестидно својатати Божије право, а осуђивати, значи упропашћивати своју душу.

Као што надменост може и без друге страсти упропастити човека, тако нас и суђење само по себи може савршено погубити. Онај фарисеј је био осуђен управо због тога (уп. Лк.18,10 и д.).

Добар баштован бере само зреле јагоде, а незреле не. Паметан и разборит ум, исто тако, примећује само врлине и (849) само о њима говори. А безумни човек проналази само кривице и недостатке. О њему је и речено: Истражише безакоње, ишчезоше они који су истражили истрагу (Пс.63,7).

Немој осуђивати ни онда када својим очима видиш да неко греши: често се и очи варају.

Паметном доста!