[Јеремија]

Календар није питање само времена слављења нове године, него је прије свега питање сагласја Богослужбеног поретка војинствујуће и трожествујуће Цркве.

Зато,
никада не смијемо прећи на нови или било какав други календар.

Суштина и јесте у томе. Не смемо прећи на календар латина нити било који други ако желимо остати Срби. А Србин бити није довољно носити заставу, грб или неко друго обележје. Не! Србин мора знати кад су му два Часна поста, Божић и Васкрс, као и свака Крсна слава. Ако то изгуби, ако се сједини са латинима, од србства неће остати ни за стих у гуслама.

Нећу паметовати (зато и наглашавам како сваком на вољу шта ће славити), али морам рећи:
Србин без Божића и бадњака, без домаћина који је "епископ" у кући, па саборно окупља своју чељад за тај најрадоснији празник и ломи чесницу - колач саборности, да би после тог обреда посетио и био посећен у знак мирБожења, једноставно постаје "сува сламка међу вихорове"... Тако је и о Васкрсу, као и о свакој Крсној слави.
Из свег наведеног се да закључити коме је стало да се најсветији србски празник замени некаквом шареном лажом. Лажом које уместо да сабира раздваја и уместо да су деца уз родитеља, уз трпезу саборности, главињају по некаквијем трговима где им се продаје опсена и лаж.
Иначе, питање србства није колико и где плаћа порез или купи робе. Наиме, ако би поштено говорили, а требало би, србска емиграција годишње упумпа у Србију далеко више од свих Унија и фондова западне демонократије.
На крају, Србин или јеси или напросто... Па, остајеш неразвијени сперматозоид из Брозовог јајца.