[Mekenzi]

Да ли је то истина да румуњски фудбалски тимови нису тада играли међународне мечеве по вечерњем термину због помањкања струје, толико је лоше било њихово економско стање? Чуо сам што када се Стеауа пласирала за финале Купа Шампиона, први пут су запалили светла у њеном стадиону, како би се фудбалери тренирали на то.
Заиста у Италији је дуго време кружила једна прича о његовом фудбалу. Стеауа је таман у том финалу поразила Барселону захваљујући њеном голману Дукадаму који је одбранио свих пет пенала, а одмах се сазнала вест да један богати навијач Реала, како би се захвалио том јунаку који је спречио ривалима из Каталуније да освоје тај куп, подарио му један ауто марке Мерцедеса.
Неко време после тог финала Дукадам је морао да напусти фудбал због повреде руке, па ево раширила се прича да је син диктатора Нику желео тај Мерцедес, голман није му дао а онда је он наредио да му сломе руку, како би му спречио даљу каријеру. Заиста ту причу су многи понављали као истиниту, постала нека „легенда“.
Међутим, после много година су послали једног репортера тамо да провери. Испало је да је Дукадам као младић у селу једном повредио руку или се у нечему оболео, не знам тачно, па иако то му није бранио голманску каријеру, у каснијм годинама то му се повратило, а та прича о сину диктатора је била лажна.
Постоје у Румунији заиста још неке приче о фудбалерима Стеауе, да су они продали финале Купа Шампиона 1989., то јест да је Берлускони тада дао милион и по долара још једном присутном Чаушескуовом сину. Не знам да ли је то неоснована гласина или истина, али још једном приликом, изгледа, Стеауа је поразила ПСВ на свом терену 4-0, а у реваншу било је 1-0 за холанђане после првог полувремена, а на крају румуњски фудбалери су успели да изгубе тај меч 5-0!

Istina.

Stadion u Temišvaru do devedeset i neke nije imao reflektore. Danas svi rumunski klubovi prva i druga liga imaju reflektore. U Srbiji 3-4 kluba imaju reflektore. Stadion Zvezde a uskoro i Partizana neće moći da ispunjavaju uslove za igranje lige šampiona po grupama, takođe već sad ne ispunjavaju standarde za organizovanje velikih takmičenja pa nam UEFA i FIFA non-stop gledaju kroz prste.

Elem da se vratim na "vesele 70-te".

Ko god je hteo mogao je sa crvenim pasošem da zbriše preko na zapad. Tako su zbrisali Jeremija, Prosvetar i osali forumaši (Nisam video da su se bunili nešto zbog tog pasoša). Uzeli taj pasoš i aj vozdra Yugoslavio. Ko god je ostajao imao je siguran posao, platu itsl. Dok u Rumuniji niko nije mogao na zapad a u zemlji je bilo rasulo
.
Danas u Srbiji niko ne želi da ostane. Danas Srbi po nekoliko godina čekaju da dobiju useljeničku vizu za Kanadu, Australiju, Ameriku itd. Danas u Srbiji posla nema. 70 %ljudi nezaposleno. Nemaština ogromna. Srbija je devastirana zeemlja. Ljudi su apatčni, beidejni, depresivni. Dok si 70-ih mogao da letuješ bilo gde, bilo je odmarališta za decu i vojsku širom Yugoslavije. Danas deca umesto odmarališta dobijaju socijalni dečiji dodatak, a roditelji nemaju da im kupe ni paketić danas.

Yugoslavia a i Srbija 70-ih se izgradila. Svako selo je imalo dom kulture. Svako selo je organizovalo igranke, druzenja. Danas u gradovima su pogašeni domovi kulture.

Da ne pričam da se 70-ih izgradilo najjveći broj bolnica, fakulteta, škola.
Pa jedan Novi Sad je dobio potpuno novi savremeni studentski centar od nekoliko desetina višespratnih fakultetskih zgrada, dva doma za učenike, nekoliko menzi itd.

Srednja poljoprivredna škola u Vršcu je izgrađen potpuno novi internat za učenike iz različitih zemalja tako da su tu dolazili učenici iz Nigerije, Alžira i mnogih drugih zemalja. Danas je to zgarište.

Izgrađena je najjmodernija vojna bolnica u regionu VMA. Aerodromi.
Autoput koji spaja celu državu. Danas godišnje se izgradi 20 km autoputa u Srbiji. Koridor X se gradi kao skadar na Bojani.


Yugoslavia je jedina u ovom regionu bila domaćin olimpijskih igara.
Imali smo vrhunske sportiste u svim disciplinama. Osvajači silnih olimpijskih medalja. Danas osvojimo zlato u Tekvondu koji je no name sport. Svi skaču od sreće.

Kultura 70-ih Čkalja, Mia Aleksić, Bata Zivojinoivoć, Bora Todorović, Dragan Nikolić, Milena Dravić, Ružica Sokić, Pavle Vujisić, Tasko Načić, Bata Stojković, Seka Sabljić, Minimax, Branko Kockica i mnogi drugi se gledaju i dan danas. Bardovi glunmišta. Srbija već 25 godina nije izbacila niti jedan film, seriju, sa nekim novim glumcima koji bi ostavljao utisak.

Yugoslavija je u svetu bila uvažena i cenjena zemlja među svim državama i blokovima. Bila je prijatelj sa svima

Sve u svemu 70 JESU BILE ZLATNE u odnosu od 1990 do danas.

Nacionalizam svakog oblika je živo s*nje. Mrzeti nekog što je beo, crn, žut, pravoslavac, katolik ili hindus, se javlja u kriznim vremenima.
Naravno ovi "četnici" što su pobegli sa crvenim pasošem što k*ke iz Toronta , Čikaga, Kopenhagena su obezbedili i svoje praunučad. Stekli pokretnu i nepokretnu imovinu u državama na zapadu. Uživaju u svim blagodetima demokratije, Niko im ne živi više u Srbiji niti Srbiju će videti.
Takvi nešto morališu kako u Srbiji treba da vlada vojna hunta ili neki kralj koji do not speak Serbian...
Za početak neka dođu ovde da žive. Srbja je danas slobodna zemlja jest da je beda ali pregura se to nekako penzijom sa zapada.

Elem bilo je grešaka otimanja imovine, slanja ljudi na goli otok, zabranjevianje vere. To je jedino bilo loše u ono vreme.