[мунгос]

После Другог светског.

А што се те "чињенице" тиче, признајем, то нам и јесте била највећа грешка од свих. Требали смо да останемо Кнежевина Србија и да гледамо своја посла, данас би били модерна, просперитетна, правна и цивилизована држава, можда мала, али јача и уређенија бар 10 пута од ове данас, а вас да оставимо да се јебете са Аустро-Угарима и Хрватима, па шта вам Бог да. Ни нас нико није ослобађао од туђинског јарма, него смо га сами збацили, па би вам то била одлична прилика да се докажете да сте достојни своје браће са ове стране Дрине.

Бар данас не би слушали (и читали) како су вама, тобоже, "Србијанци" одонели комунизам преко Дрине, а ви "јадни" нисте могли да савладате шаку бандита, но сте им дали хиљаде најбољих момчади да попуне редове.

Камо среће да нијесмо. Кад се није ишло ПРАВО него НАОПАКО.

Нијесте се ВИ уједињавали с НАМА него са Хрватима. Пошто ниједан захтјев за уједињење који су подњели Српска народна вијећа од Сарајева, Мостара, Бањалуке, Книна итд. НИЈЕ ПРИЗНАТ него се ишло преко тога и уједињење СРБА СА СРБИМА договарано преко Загреба.

Да смо достојни? Прђење уз вјетар! Истражујући Српску револуцију 1804. год. нађо и свог једног претка (граничара из Лике - специфично презиме), који је куповао и преносио џебану и оружје устаницима.

А то да сте САМИ збацили је чисто срње. Без Срба около, који су давали и џебану и оружје, као и просте војнике, официре, писмене људе, тај би устанак био угушен као и сваки прије тога.
И Србија и Војводина и све друго су само резултат ЗАЈЕДНИЧКОГ НАПОРА свију Срба.

1848. у борби за Српску Војводину, учествовали су раме уз раме Војвођанин, граничар Ликанер и Србијанац.
Исто тако и у свим осталим ратовима. Рећи само МИ СМО је чисто прђење уз вјетар.