[Шумадинац]

Na svakom bogosluzenju Crkva se moli za "mir celoga sveta" i "sjedinjenje svih"."Bog ne gleda ko je ko,nego u svakom narodu onaj koji Ga se boji i tvori pravdu mio je Njemu",kaze Apostol Petar(Da.10,34-35). Jedan od najvecih otaca Crkve,Sveti Jovan Zlatousti na jednom mestu kaze: "Ne verujem u spasenje onoga koji se ne trudi da spasava druge". To znaci da nama pravoslavnima nema spasenja ako ne cinimo sve sto mozemo da se spasu i imaju Zivot Vecni drugi. To podrazumeva ne da druge vere ravnodusno "tolerisemo",i da prema njima ne pokazujemo prezir,vec mnogo vise. Treba da izadjemo iz sebe,da se sazivimo sa ne-ja,s drugim ljudima i narodima koji pripadaju drugim religijama i hriscanskim konfesijama. Treba ih upoznati,razumeti njihove patnje i probleme,uci u njihov svet. To znaci,treba ih voleti. Za Pravoslavnu Crkvu,ucestvovanje u Ekumenskom pokretu i dijalogu sa nehriscanskim religijama nije stvar taktike i diplomatije. To je Njena misija,projavljivanje samog Njenog identiteta. Pitanje verske tolerancije i Ekumenizma je prevashodno soterioloski problem i pitanje,tj. izraz i briga Crkve za spasenje svih. Antiekumenizam se cesto pravda toboznjom brigom za ocuvanje "pravoslavnog Predanja" i "Vere Otaca". To se moze cuti i od pojedinih teologa. Medjutim,ne ucestvovati u ekumenskom dijalogu,ne pokazati brigu,odgovornost i ljubav prema onima koji ne pripadaju Pravoslavnoj Crkvi,u sustini znaci kapitulaciju pravoslavnih pred nepravoslavnim umom i duhom. To bi znacilo da se Crkva odrice Njene misije,tj. same sebe. Ako dobro razumem Pravoslavlje i prirodu Pravoslavne Crkve,za njih nije merilo istine doktrina,uverenje,ubedjenje,religija,tekst,dogma,kanon,nego ziva Licnost Bogocoveka Hrista,odnosno Crkva kao Telo Hristovo i ljubavna zajednica. Pokazivanje ljubavi prema neistomisljenicima,nepravoslavnim,nehriscanima pa i neprijateljima,nikako ne podrazumeva da Pravoslavni napuste svoje Predanje,dogmate,kanone,ucenje. Naprotiv,to samo znaci,sve to potvrditi na delu. Pravoslavni ne mogu da se odreknu verske tolerancije ciji je telos Istina,jer jedino ona oslobadja i preporadja. Ekumenizam u "vertikali",jedinstvo u veri i Istini,jeste nuzna pretpostavka Ekumenizma u "horizontali". Bez zivog i licnog Boga nema mira i dobre volje medju ljudima. Ukoliko bi Pravoslavni napustili svoju veru,Predanje i ucenje,to bi znacilo da napustaju ekumenski pokret i Ekumenizam ljubavi koji jedini daje prave plodove. To bi znacilo samonegaciju Crkve,Njenu redukciju na religiozno udruzenje s posebnim ciljevima. Cilj i teznja Pravoslavnih je jedinstvo svih u Hristu,jedinstvo u veri i Evharistiji. Vekovno iskustvo ih uci da nema preobrazaja,promena na bolje,istinske ljudske slobode,sve dok se ne razluci Istina od lazi,dobro od zla. Ekumenizam i verska tolerancija podrazumevaju licno samoogranicenje,pokajanje i prastanje,sto podrazumeva i zaborav tudjeg greha i nepocinstva; rat sa samim sobom,podvig da se obuzdaju oni impulsi u nasoj prirodi koji je teraju na egoizam,samozivost,samozatvorenost i mrznju.

D R. R A D O V A N B I G O V I C

---

Наравно да није исто позивати се на Евдокимова и на св.Оце, а да ли су ово на сликама примери Православног Икуменизма или само спровођење Екуменизма?

Ne vidim komentare!