[Chicot]

На састанку са Пурићем децембра 1943. године, на његово тражење да изнесе те „необориве доказе“ о Дражиној сарадњи са Немцима, Черчил је рекао: „Немам доказа, али сам ја уверен да он сарађује са непријатељем.“

У меморандуму Одељења за Европу Стејт Департмента од 19. јануара 1944. године, поред осталог се наводи да „ми немамо доказа чак ни из британских извора да Михаиловић прећутно сарађује било с непријатељем или с Недићем, сем недоказаних уверавања у Маклејновом извештају“. Радоје и Живан Кнежевић, Слобода или смрт, стр 284, 289

Све је то после Техерана.

Не само то, након Черчиловог говора у доњем дому Парламента у којем описује "херојство партизана, њихово бројно стање од преко четврт милиона, како убијају Немце као бубашвабе, док Михаиловић сарађује са Немцима (па је сукоб 2 фракције "неминован")" (Черчил, том 5,421), Форин офис је ухватила паника. Идн је био јако забринут јер "бисмо имали велике потешкоће да наведене бројке и чињенице поткрепимо одговарајућим аргументима".

Иначе, Форин офис је већ дао сагласност да се МИхаиловић напусти, али није желео да то озваничи док не прибави доказе. Идн такве "необориве" доказе никад није ни добио.

Черчил је био убеђен у истинитост Меклинових и Дикинових тврдњи "сви њихови извештаји показују да он активно сарађује са Немцима" и "убедили су ме аргументи људи које познајем и којима верујем" (Черчил, том 5,415)

На састанку са Пурићем децембра 1943. године, на његово тражење да изнесе те „необориве доказе“ о Дражиној сарадњи са Немцима, Черчил је рекао: „Немам доказа, али сам ја уверен да он сарађује са непријатељем.“

Занимљива је верзија краља Петра. У својим мемоарима пише да је Черчил рекао "Немам доказе, али сам врло задовољан због те сарадње" (A Кings Herritage, стр 200)

Још занимиљивији је Меклинов навод у "Escape to Adventure" према З. Кнежев, Западне силе и Југославија ..., 381: "склопљен је прећутни споразум између Немаца и четника да једни друге не узнемиравају већ да се усмере на сламање партизана. Иако то произилази из разумљивих, чисто патриотских разлога, није ништа друго, већ опет колаборација"

У међувремену је доста материјала постало доступно.
Па и тај Лукачевићев уговор са Немцима које Черчил видео и који је добијен преко Ултре о којој се ћутало 30 година...

Можда су огдоворни за британску политику користили неке друге информације, а Маклинове аргументе користили као изговор.
Али требало би да знаш да се у овом контексту рачуна само оно што је тада креаторима британске политике било познато, а не што је евентуално накнадно "откривено".

Из свега што је до сада виђено и што је до сада писано види се само трућање и нагађање. Да би опстала та теорија о Ултри као Черчиловом главном извору информација требало би, недвосмисленим примерима показати процес у анализи и доношењу одлука:
1. Оригинална ухваћена немачка порука
2. Њен превод и тумачење
3. Како се то уклапа са другим доступним информацијама (којим и колико поузданим)
4. Шта је од познатог укључено у меморандуме слатим Черчилу, а шта је изостављено
5. Да ли су аналитичари и у којој мери упознати са ситуацијом и односима у Југославији, њеним специфичностима и да ли је то узето у обзир?

Док се то не деси, не би требало више уопште да помињеш Ултру у том контексту.