17-02-2015, 08:45 PM
Из књиге “Слобода или смрт" браће Кнежевић, стр. 805 - 810
Слободан Јовановић, који је 11. јануара 1942. заменио ђенерала Симовића као председника Владе, одмах по пријему дужности имао је састанке са Министром спољних послова Идном и др Далтоном по питању хитног снабдевања Михаиловићевих снага, јер се с правом очекивало да ће Михаиловић поново у пролеће 1942. почети борбу против окупатора. Сама Влада у Лондону хтела је да борбу против окупатора прошири на целу Југославију и о томе је обавестила Британску владу. На овим састанцима, бележи Слободан Јовановић, "Идн није ништа помињао о јединственој команди над четницима и партизанима, али је врло отсечно тврдио да енглеска помоћ не може бити велика, докле год у Јадранском мору Италија буде имала надмоћност над Енглеском. Авионима и подморницама не може се доставити богзна шта; уосталом, Енглеска мора штедети авионе и подморнице. У истом смислу говорио ми је доцније и Лорд Селборн, када је дошао на место Далтона за министра блокаде. Ни оружја ни муниције, рекао је он, нисмо у стању дотурити Михаиловићу у већој количини. У накнаду за то шаљемо му новца, и то доста, па нека набавља оружје и муницију на лицу места." (5)
И доиста, од новембра 1941. до априла 1943. Михаиловићу је достављено: 68.105.000 лира, 40.556 долара и 46.351 златник. За то исто време, било је достављено од оружја само: 296 митраљеза, 9 бацача са 1624 гранате, 15 пушкомитраљеза и 325.500 метака! (6)
Сам начелник Штаба S.O.E. у Лондону (1940 до 1942) Џорџ Тејлор који је био на томе положају и под Сер Франк Нелсоном (Sir Frank Nelson) и Cep Чарлс Хамбром (Sir Charles Hambro) Врховни шефови S.O.E. у Лондону, о овој погодби рекао је после рата: "Ова политика имала је извесне импликације. Најважнија од њих било је Михаиловићево истинско држање и могућности о којима сам говорио, довело је S.O.E у Каиру да се не брину много o сарадњи Михаиловићевој или његових људи јер је то било потпуно схватљиво иaкo je било безвољно, било је толико логично и опортунистичко са гледишта ђенерала Михаиловића да би било лудо да се узбуђује због тога. То није претстављало ништа што би указивало на истинску и стварну помоћ или ма какве симпатије према Силама Осовине.” (8)
Чак и сам председник ратне Британске владе Винстон Черчил, одлазећи на Трећу вашингтонску конференцију да реши о искрцавању на Балкан 1943, писао је 5. априла председнику Рузвелту: "Ја верујем да ће Михаиловић, и поред свога садашњег природно извештаченог држања бацити све своје снаге против Италијана чим будемо могли да му пружимо ма какву ефективну помоћ." (10)
_______________________________
5. Слободан Јовановић, 3aпиcи o проблемима и људима, 1941-1944. Лондон, 1976, Издање Удружења српских писаца и уметника у иностранству, стр. 33.
6. Представништво Југословенске владе, Војни кабинет, Д.В.К. 46, 24. јуна 1942: материјал и новац достављен од новембра 1941. до 1. јуна 1942: новац - 4,755.000 лира, 12.056 долара и 19.851 златник; оружје: 54 митраљеза, 288 ручних бомби и 38.500 метака. Од 1. јуна 1942. до 6. октобра 1942: новац - 32.300.000 лира, 8,500 долара и 25,500 златника; оружје - 99 митраљеза, 5 бацача, 680 бомби за бацаче и 190.000 метака / Д.В.К. Бр. 165, 12. oктобра 1942. У фебруару и марту, Пов. В.К. 1155, 6. маја 1943: новац 31.050.000 лира, 20.000 долара, 1.000 златника; оружја - 143 митраљеза, 4 бацача са 656 бомби за бацаче и 97.000 метака.
8. British Policy towards Resistance in Yugoslavia and Greece, Edited by Phillis Auty and Richard Clogg, By S.W. Bailley, The Macmillan Press Ltd 1975, London, стр. 231-232.
10. Foreign Relations of the United States, The Conferences at Washington a b d Quebec, Government Printing Office, Washington 1970, стр. 13-14.
Слободан Јовановић, који је 11. јануара 1942. заменио ђенерала Симовића као председника Владе, одмах по пријему дужности имао је састанке са Министром спољних послова Идном и др Далтоном по питању хитног снабдевања Михаиловићевих снага, јер се с правом очекивало да ће Михаиловић поново у пролеће 1942. почети борбу против окупатора. Сама Влада у Лондону хтела је да борбу против окупатора прошири на целу Југославију и о томе је обавестила Британску владу. На овим састанцима, бележи Слободан Јовановић, "Идн није ништа помињао о јединственој команди над четницима и партизанима, али је врло отсечно тврдио да енглеска помоћ не може бити велика, докле год у Јадранском мору Италија буде имала надмоћност над Енглеском. Авионима и подморницама не може се доставити богзна шта; уосталом, Енглеска мора штедети авионе и подморнице. У истом смислу говорио ми је доцније и Лорд Селборн, када је дошао на место Далтона за министра блокаде. Ни оружја ни муниције, рекао је он, нисмо у стању дотурити Михаиловићу у већој количини. У накнаду за то шаљемо му новца, и то доста, па нека набавља оружје и муницију на лицу места." (5)
И доиста, од новембра 1941. до априла 1943. Михаиловићу је достављено: 68.105.000 лира, 40.556 долара и 46.351 златник. За то исто време, било је достављено од оружја само: 296 митраљеза, 9 бацача са 1624 гранате, 15 пушкомитраљеза и 325.500 метака! (6)
Сам начелник Штаба S.O.E. у Лондону (1940 до 1942) Џорџ Тејлор који је био на томе положају и под Сер Франк Нелсоном (Sir Frank Nelson) и Cep Чарлс Хамбром (Sir Charles Hambro) Врховни шефови S.O.E. у Лондону, о овој погодби рекао је после рата: "Ова политика имала је извесне импликације. Најважнија од њих било је Михаиловићево истинско држање и могућности о којима сам говорио, довело је S.O.E у Каиру да се не брину много o сарадњи Михаиловићевој или његових људи јер је то било потпуно схватљиво иaкo je било безвољно, било је толико логично и опортунистичко са гледишта ђенерала Михаиловића да би било лудо да се узбуђује због тога. То није претстављало ништа што би указивало на истинску и стварну помоћ или ма какве симпатије према Силама Осовине.” (8)
Чак и сам председник ратне Британске владе Винстон Черчил, одлазећи на Трећу вашингтонску конференцију да реши о искрцавању на Балкан 1943, писао је 5. априла председнику Рузвелту: "Ја верујем да ће Михаиловић, и поред свога садашњег природно извештаченог држања бацити све своје снаге против Италијана чим будемо могли да му пружимо ма какву ефективну помоћ." (10)
_______________________________
5. Слободан Јовановић, 3aпиcи o проблемима и људима, 1941-1944. Лондон, 1976, Издање Удружења српских писаца и уметника у иностранству, стр. 33.
6. Представништво Југословенске владе, Војни кабинет, Д.В.К. 46, 24. јуна 1942: материјал и новац достављен од новембра 1941. до 1. јуна 1942: новац - 4,755.000 лира, 12.056 долара и 19.851 златник; оружје: 54 митраљеза, 288 ручних бомби и 38.500 метака. Од 1. јуна 1942. до 6. октобра 1942: новац - 32.300.000 лира, 8,500 долара и 25,500 златника; оружје - 99 митраљеза, 5 бацача, 680 бомби за бацаче и 190.000 метака / Д.В.К. Бр. 165, 12. oктобра 1942. У фебруару и марту, Пов. В.К. 1155, 6. маја 1943: новац 31.050.000 лира, 20.000 долара, 1.000 златника; оружја - 143 митраљеза, 4 бацача са 656 бомби за бацаче и 97.000 метака.
8. British Policy towards Resistance in Yugoslavia and Greece, Edited by Phillis Auty and Richard Clogg, By S.W. Bailley, The Macmillan Press Ltd 1975, London, стр. 231-232.
10. Foreign Relations of the United States, The Conferences at Washington a b d Quebec, Government Printing Office, Washington 1970, стр. 13-14.